Стазама непознатим

Одлазе у даљину чудни људи

Њихове душе су хладне, замрзле скроз

Тресли су се, желели и били уморни.

Мајке су дома остариле

А њихова сирота деца су патила

Из ноћи у ноћ они круже по свету

Под кошуљом носећи брашно.

Њихове душе су хладне, замрзле скроз

Тресли су се, желели и били уморни.

Ни свештеници, ни трговци

Њихова радост је нестала

Не смеју се, не плачу, крију своје мисли.

Удишу прашину, удишу хладноћу

Траже опрост од Творца

Траже опрост од Творца.

А кад га добију, залиће земљу својих предака

Своју дедовину коју траже

Своју дедовину са које су отишли. 
 
(мој слободни превод са руског)