Пелагея "Тропы"
Стазама непознатим
Одлазе у даљину чудни људи
Њихове душе су хладне, замрзле скроз
Тресли су се, желели и били уморни.
Мајке су дома остариле
А њихова сирота деца су патила
Из ноћи у ноћ они круже по свету
Под кошуљом носећи брашно.
Њихове душе су хладне, замрзле скроз
Тресли су се, желели и били уморни.
Ни свештеници, ни трговци
Њихова радост је нестала
Не смеју се, не плачу, крију своје мисли.
Удишу прашину, удишу хладноћу
Траже опрост од Творца
Траже опрост од Творца.
А кад га добију, залиће земљу својих предака
Своју дедовину коју траже
Своју дедовину са које
су отишли.
(мој слободни превод са руског)