Кружење а не гомилање новца
Византијска одећа - слика са нета
Има једна дивна басна, кажу да је Езопова, о човеку који је имао грумен злата и држао га скривеним. Сваки дан је одлазио крадомице да га гледа и диви му се, док га најпосле неко није покрао. Док је тако седео и тужио над собом, приђе му један човек и рече да на место, где је био грумен злата, стави неки камен; јер му грумен злата и тако ничему није служио. Но, још ћу се вратити на ову причу.
Пар ципела у серијској производњи у Италији кошта нешто преко пет евра, кажу. Е али тај пар само у путу, и крећући се из руке у руку, кад стигне до нас кошта најмање пет пута скупље. Банане, које путују бродовима, морају да се беру јако зелене да би до нас стигле лимункасте. То су само неки познати или непознати детаљи трговине. Али ако добијете капу од двеста динара, морате се озбиљно замислити колика је њена права цена у Кини. Исто тако и од чега је направљена.
Кинези су упали код нас онда кад су муслимани из Рашке одустали од себе. Како? Кренули су са одличним послом, радиле су и привређивале многе породице, како прича економиста Драган Радовић, и наши накупци нису морали да иду у Турску по робу, будући да је њихова роба била одличног квалитета. Али се онда покренула нека градња и они су похитали да купе камионе за превоз грађевинског материјала и да дођу до већих пара, али нису помишљали да то неће бити дугог века. Тако се и догодило и остали су без сигурности.
На њихово место су сада могли да дођу Кинези, јер смо сви заједно осиромашили. Они се милитаризују, да би ратовали за другог (посао им је доносио мир и сигурност дома), други се расељавају.
Наши стари су били сиромашни, али ако су и јели мање, јели су здраво. Код нас је обрнуто: ми сиромашимо и на ту сиротињу додајемо најнижи стандард живота. То је двоструко погубно. У продавници бирате лошију храну, купујете сумњиве лекове, робу сумњивог квалитета.
И то нас враћа на причу с почетка и богаташе наше земље. Немојте узалудно гомилати новац, већ помажите народу у невољи. Страним плаћеницима, који ратују у Украјини, није дата плата већ дозвола да узму шта желе. То се дешава увек, у свакој револуцији и богати ће бити први на удару. НАТО се шири, али како? Некад то јесте био изузетан војни савез, али су га сад разводнили. Сетите се само ко су били пилоти ухваћени у бомбардовању: неки лилипутанци, Мексиканци, косооки; нигде Американца! Ни у Америци неће људи да ратују. А где сте чули за ратника Румуна, Чеха, Словака?
Другим речима - и њихово ће проћи, а народ ће кренути у ослобођење. Мислите о томе.
Завещание матери
Мајчино завештање
Сине мој! Ускоро ћемо се растати
Мој час је дошао, одлазим
Тамо где нема туге, умора,
Где се Богу узноси хвала
Где нема бриге, болести, жала.
Ја већ на прагу стојим
Послушај, сине мој, мој завет
И испуни моју молбу.
Обуци ме просто, без одуговлачења
И обичан сандук пронађи
Позови чтеца да чита каноне
А потом и псалме.
Не прави раскошну даћу
Као што се учесталио обичај
Гордељивости приличи да се наслађује
Али то не доноси спокој души.
Однеси ме у цркву без песама светских
Запамти шта ти говорим
Пре погреба нек лице моје гледа у олтар
Макар и кратко.
На гроб мој постави дрвени крст
Он избавља од свих искушења
А мермер и гранит су попут клетве о врату упокојеног
То њега притиска и штети му.
Не помињи ме уз вино, сине мој!
То не смећи с ума никако.
Само ћеш душу моју повредити
Боље је не пити алкохол уопште.
На годишњицу закажи парастос
Поред распећа запали свећу
Удели, колико можеш, сиротима милостињу
Ти си кадар то урадити.
А ако ти срце закуца брже од неспокоја
Дођи на мој гроб
И прочитај „Правилце Светог Серафима“ у миру
Господ је милостив, послаће ти утеху,
Кај се и исповедај
Тражи опрост од Бога и ближњих
моли се, надај и веруј.
(мој слободни превод са руског)