Све у причама бива

Синдром Нијагаре

Thomas Cole -Distant View of Niagara Falls, 1830, Oil on panel

Верујем да је живот попут реке и да већина људи ускаче у ту реку никада заиста не одлучивши где желе завршити. И тако за врло кратко време они бивају ухваћени у струји: струји догађаја, струји страхова, струји изазова. Када стигну до места где се река рачва, они не одлучују свесно где желе поћи или који им смер одговара. Они једноставно "иду како их вода носи". Постају део гомиле људи коју усмеравају догађаји уместо њихових властитих вредности. Због тога осећају да немају надзор. Остају у том несвесном стању све док их једног дана не пробуди звук разбеснеле воде. Тада откривају да се налазе два метра од слапова Нијагаре у чамцу без весла. У том тренутку кажу: "Ох, к врагу!" Али, тада је већ касно. Налазе се пред падом. Понекад је то емоционалан пад. Понекад је пад телесан. Понекад је реч о финансијском паду. Велика је вероватноћа да је оно што вас тренутно оптерећује у животу могло бити избегнуто бољом одлуком узводно.

Anthony Robbins

[Одговори]

Bolje je skočiti u neizvesnost brze reke, nego čitav život sedeti u plićaku baruštine...

Ovo nije rekao neki slavni čika, nego smislila AnaM:))

[Одговори]

Ako si pao, znači da si padu bio sklon.Ali kad padneš, ustani, otresi to sa sebe i kreni napred, to je on što Hrišćani čine.Put Hrišćana je put napred uz Božju pomoć.
U redu pao si,ali daleko je važnije šta ćeš da uradiš kad ustaneš.
Ljudi najčešće padaju zato što nemaju Boga ispred sebe i u sebi,a i da bi naučili nešto, valjda

[Одговори]

Naravno, ima istine i u pristupu Robbinsa i anam. S tim da je za izbor koji nudi anam potrebna snaga.

[Одговори]

Hmm, pricalice...

Ja pisah nekoliko postova o nemirnoj reci, koja besno nosi...

Svakako da se zelimo odupreti tome, ali nekad se ne moze...

Ma kakve odluke ti donosio pre slapova...

Ovo pisem iz licnog iskustva, mada sam dosta prepreka prosao i odlucivao kuda cu poci, jednostavno smo svesni toga, ali nekada...

[Одговори]

ŽIVOT JE KAO REKA ,TAKO JEDNOSTAVAN NA SVOM IZVORU, A TAKO RAZNOVRSTAN U SVOM TOKU

[Одговори]

*Анамче
Мој вилозоф! :)))
Али знаш како, Анамче: то ти је сасвим свеједно, јер је и једно и друго, ма колико мокро било, играње с ватром. :) Јер ако не знаш где желиш завршити, свеједно је летео или седео. Неизвесност може бити на нашем путу, и има је, али ми бирамо где и са неизвесношћу желимо доскочити. Грлим!:)

[Одговори]

*Мариана Ж.
Колико пута паднеш толико и устани и гледај да те у устајању и смрт затекне. Је ли тако, Мариана мила? :)

[Одговори]

*сањарења
Али далеко више телесна него ли духовна. Идем па шта буде није избор од слободне воље, већ бујице. Али ићи свесно - да се на бујицу може наићи, ми ћемо већ имати контролу над њом, а не она над нама. Тако некако расуђује причалица. :-)

[Одговори]

Sanjarenje, Izvor nekako dodje spontano, sam, a tokovi reke su vrlo promenljivi, pomisliš hita na more, a on capcarap postane ponornica:))

Izgubiš svaku nadu, gvirkajući za sjajnim kapljicama koje nestadoše, a ponornica veslo izjuri još snažnija i bujnija:))

[Одговори]

*маркоантоние
Живот, истина, уме да пред нас изнесе чудне путеве, али сви они се само на први поглед могу учинити човеку немогућим за идење. Јер није ход у ногама, већ у мислима. Ми прво мислимо, па тек онда деламо за мишљу. Стога је важно да нам мисао буде проходна. :)))

[Одговори]

pričalice,
Vatra se obično ugasi u vodi:))
Bolje napreduje reka ako ima dovoljno pritoka koje joj donose novu snagu:)) Baš kao i prijateljstvo, pravi prijatelj ti donese u pravom trenutku novu snagu da podigneš glavu i kreneš još sigurnije...

[Одговори]

*Мариана Ж.
Да, такав је, али у томе се и огледа лепота живота, јер ми, у зависности баш од тих разноврсности, узрастамо и себе испитујемо, учећи се.

[Одговори]

*Анам
Не угаси се свака а да нешто и не наштети. :) Опасно је то сучељавање. Свакако да је добро имати притоке, али ако нас понесе струја неизвесности и наша река заврши у мору, а ми као дављеници, на какве пријатеље ондаК рачунати? :-) Дакле, и о томе треба мислити узводно, што би рекао писац. :)))

[Одговори]

anam, je li ta ponornica neka aluzija ? :))

za Anam [Одговори]

Ne naginji se mnogo kroz prozor života, polako kroz život

[Одговори]

I ja verujem u to ... I proživljavam to ... Samo imam osećaj da sam ja uspela u bujici straha da se uhvatim za stenu i sad samo usplahireno gledam okolo, nesigurna kuda ću . A uvek nekako verujem da su mirne vode baš iza krivine ... Valjda neću ceo život sebe uveravati u neistine . A sve i da bude tako, barem ću moći da kažem da nikada nisam izgubila veru !

[Одговори]

Ako registruješ "posete" u očekivanju novog posta svratila sam nebrojano puta.Zato kada me nema, to je zbog toga.-:)))

[Одговори]

*мимче
Страх пречесто кочи наш живот. Само дубоко удахни, мисао своју подигни к небу и крила ће ветар већ пронаћи, девојчице. :)))

[Одговори]

*Даца
У том случају нови пост је постављен, Дацили! :)))

[Одговори]

Ma gdje se našli, u glibu ili nabujaloj rijeci treba plivati, a snagu ne izgubiti.
pozdravče

[Одговори]

*мандрак
Односно, држати главу изнад воде, је ли тако? Поздрав. :)))

[Одговори]

Lepo rečeno, puno hvala ! :))

[Одговори]

*мимче
Грлим, девојчицу милу!:)))