Хијене рата
Узалуд вам осмех, ви, хијене рата,
из погледа вашег избегла је дуга.
Ни у једном од вас ја не гледам брата,
милосрђу вашем завиди и куга.
Око срца вашег - дрвље и камење,
мостове сте многе за собом потрли.
Пустош и плач дечји ваше је ордење,
у дрској сте снази злоби пут утрли.
Ал` горка вам мис`о да сте због тог сила.
Сујета не преза, хоће да превари.
И ваша ће горда посустати крила,
а небеска Правда поравнаће ствари.
Свеће ваше беле црним димом чађе
па молитва ваша земљу не напушта,
а Богу је драгом зборење најслађе
уз воштане свеће из покајних уста.
Ако моја земља ко Јов и страдава
због оружја љутог што од свуда сева,
не радуј се, слепче! Знај, злоба не спава -
и осмеху твоме фитиљ догорева.
Јер ако и пусти Господ искушења,
то не бива друкче већ жив да се јави.
Кад се збуде време, биће и спасења
Србија ко Јов ће праведни да слави.
аутор: причалица