Недеља, Јул 10, 2011

Молитва

 

 

 

 

Прича о Марији, Димитрију и Јоргосу

Димитрије и Марија су били брат и сестра. Димитрије је имао пријатеља Јоргоса, лекара. Јоргос је посећивао Димитрија у његовој кући. После неког времена, Марија открије брату своју тајну: озбиљно се заљубила у Јоргоса. Због тога је молила брата да више не доводи Јоргоса у кућу да не би узалуд патила, тим пре што је Јоргосова породица била богата и припадала вишем сталежу, и никад не би прихватила да им снаха буде сирота и неугледна Марија. Отада је Димитрије избегавао да позове Јоргоса у кућу; под разним изговорима, сусретао га је изван своје куће, у башти.

Једног дана Марија ми дође у посету. Отвори преда мном своје срце и изнесе своју муку. Ја је посаветовах да се усрдно моли, и то нарочито у праскозорје, пре сванућа; да подигне руке к Богу молећи Га да буде по Његовој вољи. Марија верно послуша мој савет. Не прође много времена, Јоргос замери Димитрију да је овај необјашњиво променио своје понашање према њему, да га избегава и да га више и не уводи у кућу. Димитрије му откри разлог за такво понашање и изнесе проблем своје сестре. Јоргос тада бризну у плач и признаде да и он има исти такав проблем - да веома воли Марију и да се већ дуго, у прво свануће, буди са Маријиним ликом пред очима. Био је то час кад се Марија молила, управо онако како сам јој саветовао. Тако су се, уз помоћ усрдне молитве, открила скривена осећања ово двоје честитих младих људи; на крају се они и узеше, иако су се Јоргосови родитељи испрва томе противили.

Таква молитва је, дакле, потребна оном детету о коме смо говорили: усрдна, трајна, упорна, и Бог ће учинити чудо и ослободиће дете од тога што га спутава. Када мајка постане света, дете ће пронаћи прави пут.

 

Константин Јанациотис – Покрај Старца Порфирија

(сећања његовог духовног детета)

 

 

 

[Одговори]

Prelepa priča. Ako ne verujemo u ispunjenje naše želje i ne poradimo na njoj, neće se ni ostvariti.

Comment by sanjarenja56 (07/10/2011 12:23)

[Одговори]

Koliko znam uskoro će biti usvojen zakon po kom će roditelji biti u podređenom položaju.U tom slučaju ovakva priča ne dolazi u obzir. Ne znam kako će se odvijati to vaspitanje dece, ali već imam aforizam koji bar delimično daje odgovor.
RODITELJI NEĆE SMETI NI POPREKO POGLEDATI DECU,A DECA RODITELJE U OČI.

Comment by Daca (07/10/2011 14:02)

mediterraneo [Одговори]

ljubav i lepa , blaga reč su kljuć za vaspitavanje dece - veruj mediteranci to znaju

Comment by mediterraneo (07/10/2011 15:21)

[Одговори]

*сањарења
Свакако, али то све ако се има правилног расуђивања и смерности, да при том не мислимо само на себе, већ и на друге, тада, ако нам је намера чиста, и Бог помаже.

Comment by pricalica (07/10/2011 18:12)

[Одговори]

*Даца
Да, ка томе свет неумитно иде, и друштво, на које се ионако жалимо, а које ће још више олошати, преузеће кобајаги бригу о деци. А све зато јер добри људи ћуте, повинујући се и верујући, без проверавања, нажалост. Рачунџије и неутралци. Што рекао Старац Пајсије: драже ми је бунтовништво, него пасивност, отприлике. Има у сваком случају више искрености, које је алергично на лицемерство. Хвала за афоризам. :)

Comment by pricalica (07/10/2011 18:16)

[Одговори]

*медитеранео
Верујем, што да не верујем. :)

Comment by pricalica (07/10/2011 18:17)

[Одговори]

A da li su to dobri ljudi koji ćute, koji su račundžije i neutralci? Da li sam ja jedna od tih buntovnika, jer aforizmi , makar i svojom kratkom formom,
dižu glas protiv negativnih pojava u društvu.
Kad po rođenju decu budu " čipovali" roditelji neće biti potrebni. Vaspitavaće ih Veliki brat.Zar je vreme za ćutanje,povinovanje,ili je sat već odavno otkucao........

Comment by Daca (07/10/2011 18:42)

[Одговори]

*Даца
Да, добра примедба, Дацо. Твоја оштроумност је без премца. Знаш, то зависи од тога кад злоба удари, каквим ће се уистину показати. Зато понекима треба оставити простор, баш због неафирмисане пасивности. Данас нас уче толеранцији, а то је сатирање у лаж. То сатирање и сабијање све у један кош не може да остане, јер лаж се између себе не трпи. Другим речима, бабе и жабе не иду, јер да иду, живеле би заједно, а не би их бабе терале из баште. :) Ми нашим устима исповедамо ко смо и чији смо, као и ћутањем. Дакле, свако од нас има избор. Афоризам је такође избор. Можда тек као замах крила лептирових, али знајмо да и тај замах на једном месту, са многим другим замасима других лептира, прави ураган. А ураган обично дође тамо где се ћутало, у време кад се требало говорити.

Comment by pricalica (07/10/2011 19:14)

[Одговори]

Хоћу да верујем свом снагом у ову причу :)

Comment by behappy (07/11/2011 13:30)

[Одговори]

*бихепи
И треба, драга! Свом снагом своје душице - веруј!Грлим!***

Comment by pricalica (07/11/2011 17:51)

[Одговори]

Веруј, само веруј. Вери све је можно. Нек' се свет преломи-ти веруј побожно!
Искрена молитва, вера, нада и љубав, и све ће бити добро!
Поздравчићи.:)

Comment by woman.in.love. (07/12/2011 17:05)

mediterraneo [Одговори]

mila ptica, pričalica. napisano je - ne molite se na raskršćima da vas svi vide , već se zatvorite u klijet svoju , sami sa sobom - to je suština molitve .

Comment by mediterraneo (07/12/2011 18:22)

[Одговори]

*woman.in.love.
Љубим за дивне стихове, заљубљенице мила. Поздравчићи, дакако!:)))

Comment by pricalica (07/12/2011 20:30)

[Одговори]

*медитеранео
Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
(Рим.10,10).

Comment by pricalica (07/12/2011 20:33)

mediterraneo [Одговори]

baš tako mila ptice pricalice

Comment by mediterraneo (07/12/2011 23:28)

[Одговори]

*медитеранео
Кад ти речеш, нека и буде. :)

Comment by pricalica (07/14/2011 05:53)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме