Недеља, Јул 03, 2011

Упорност

 

 

 

Један је човек спавао у својој кућици, кад усред ноћи, изненада, његову собу испуни светлост и указа му се Спаситељ. Спаситељ му рече да за њега има посао који мора обавити и показа му велики камен који је стајао испред кућице. Објаснио му је шта мора чинити: гурати камен свом својом снагом.

Ово је човек радио из дана у дан. Много се година мучио од сунчева изласка до заласка, његове руке управљене на хладну, масивну површину непомичног камена гурале су свом снагом.

Сваке се вечери човек враћао својој кући забринут и исцрпљен, осећајући да је цели дан истрошио узалуд. Видевши да човек показује знаке обесхрабрења, ђавао се одлучи умешати. Почео га је саветовати: «Већ предуго времена гураш тај камен и још се није померио. Зашто се мучиш? Ионако га никада нећеш померити.» Тако је, уверивши човека да је задатак немогућ и осуђен на пропаст, учинио да изгуби скоро сву срчаност и храброст. «Зашто бих се толико мучио око овога?», мислио је. «Једноставно ћу уложити нешто мало времена и минимум труда и то ће бити сасвим довољно.» И тако је то намеравао учинити. А затим је одлучио помолити се и изнети своје муке Спаситељу. «Спаситељу», рече, «дуго сам и напорно радио у Твојој служби, улажући сву моју снагу да обавим оно што си од мене тражио. Па ипак, након свег овог времена, нисам померио камен ни пола милиметра. У чему грешим? Зашто не успевам?»

Господ му, сажаливши се, одговори: «Пријатељу мој, кад сам тражио од тебе да ми служиш, и ти си прихватио, рекао сам ти да гураш онај камен свом својом снагом, што си и урадио. Ниједном нисам споменуо да сам очекивао да ћеш га помакнути. Твој задатак је био да га гураш. И сада, долазиш к мени, исцрпљен и истрошене снаге, мислећи да ниси успео. Но, да ли је тако? Погледај се. Твоје руке су снажне и мишићаве, леђа набијена и препланула, кожа на длановима је очврснула од сталног притиска, а ноге су ти постале крупне и чврсте. И поред тога ти си много порастао и твоје могућности су сада далеко веће него раније. Ипак, ниси померио камен. Али твој позив био је да будеш покоран и да гураш. Да вежбаш своју веру и поверење у моју мудрост. То си успео. Ја ћу сада, пријатељу мој, померити камен.»

 

Некад, кад чујемо Божју реч, желимо користити свој ум како би сазнали шта Он жели, а заправо оно што Бог од нас тражи је једноставно: послушност и поверење у Њега. На све начине треба вежбати веру која помиче планине, али ипак је увек Бог онај који заправо то чини.

 

 

 

 

[Одговори]

kad prihvatiš zadatak dobro razmisli - ne da li ćeš ga moći ispuniti več da li si spreman sve snage uložiti bez obzira na ishod, jako dobra riča za razmušljanje
Prijatno!

Comment by domacica (07/03/2011 10:45)

[Одговори]

Hvala ti na ovome,cini mi se da predugo pomeram kamen i sama...ali shvatila sam da stene moram pomerati u sebi,dok kamen samo jaca moje strpljenje i veru.
Grlim te

Comment by unajedina (07/03/2011 10:50)

[Одговори]

I Sizif je uspeo u svom poslu mada nikada nije pregurao kamen.
Služi kao primer " uzaludnog posla" a i to nešto znači.

Comment by Daca (07/03/2011 12:33)

[Одговори]

Nekad je dovoljno verovati u sebe. Češće je potrebno verovati u Boga.

Comment by sanjarenja56 (07/03/2011 15:40)

[Одговори]

Ako imamo cilj i veru da cemo uspeti i sve snage ulozimo u to uspecemo. Samo moramo da razlucimo sto je za ljude a sto za bogove.

Comment by viktory (07/03/2011 20:15)

[Одговори]

*домаћица
Неке лекције се уче пре, неке за време, а неке и после. Најлошије су оне које се никад не науче. Срећом, за тебе не морам да бринем, али за себе, е, то је већ прича посебна... Грлим!:)

Comment by pricalica (07/03/2011 21:35)

[Одговори]

*унаједина
Само ти се чини предуго, а, заправо, све је прекратко. Оно што је занимљиво и радује, јесте да се и у краткоћи може чудеса нагледати. Грлим и ја тебе, мила!:)

Comment by pricalica (07/03/2011 21:37)

[Одговори]

*Даца
Да, то је лепо поређење, Дацо. Постоје послови који нам нису на корист и они који то јесу. Сизиф ради некористан посао, и џаба му труд, што би се рекло. Грлим!:)

Comment by pricalica (07/03/2011 21:39)

[Одговори]

*сањарења
Веровати у себе јесте веровање на пола, мени се чини, а веровати на пола јесте коцкање с` срећу. :) То и није баш нека вера, мада је се психолози држе, из неких својих разлога, углавном. Али веровати у Бога је увек корисно, нарочито јер нам је речено да без Бога не можемо ништа чинити, ниједну длаку белом или црном начинити. Тако би, рецимо, расудила причалица. Грлим!:)

Comment by pricalica (07/03/2011 21:41)

[Одговори]

*виктори
С тим што су сви људи, заправо, "мали богови у блату", а у светост смо позвани сви, али - тесан је то пут, и само ретки га пролазе. Грлим!:)

Comment by pricalica (07/03/2011 21:43)

[Одговори]

Divna prica.
Verujem, citavog zivota i borim se, mada i u meni Djavo nekad proradi pa se pitam cemu vera kad nema rezultata?
Onda se jako iznerviram i nastavim da "guram".
Pozdrav!

Comment by casper (07/04/2011 07:16)

[Одговори]

*каспер
И ја тако: изнервирам се и "гурам", хе, хе. У ствари, неке ситуације које се чине безизлазне ме више мотивишу, него оне које се чине наизглед лаким. Волим изазове и кад их нема, некако их направим. Не ваља кад иде подмазано, ту не пливам, већ тонем. Грлим!:)

Comment by pricalica (07/04/2011 08:56)

[Одговори]

"Кад све пропадне-упорност успева."
Јако лепа прича...

Comment by woman.in.love. (07/04/2011 14:35)

[Одговори]

BOG NE MOŽE DA DA KRST, A DA NEDA I SNAGU. U NAŠOJ JE VLASTI DA SE OKRENEMO BOGU I DA SE SPASEMO PRIZIVANJEM NJEGOVOG IMENA.SAMO MALA ISKRA ŽIVE VERE I ODANOSTI BOGU I ČOVEK JE SPASEN.KRSTOM DOĐE I RADOST.A NAGRADU OD BOGA DOBIJA SAMO KO POSTRADA ZA NJEGA.UOSTALOM, SETIMO SE JOVOVOG STRADANJA KOJE NIJE OSTALO BEZ PLODOVA I KOJE JE BOG VELIKO NAGRADIO.NEMA NEVOLJA, NEMA NI SPASENJA.BOL I PATNJA NAS PRIBLIŽAVAJU BOGU.
JESTE BITKA NAPORNA,ALI JE POBEDA SVETLA

Comment by Mariana Ž. (07/04/2011 18:07)

[Одговори]

*woman.in.love.
Илити: никад не реци никад. :)

Comment by pricalica (07/04/2011 19:06)

[Одговори]

*Мариана Ж.
`Благослови, Господе, непријатеље моје и ја их благосиљам и не кунем`, писао је Свети Владика Николај. Најлепша молитва у његовом делу "Молитве на језеру".

Comment by pricalica (07/04/2011 19:08)

[Одговори]

Čestitam ti, duhovnost je potreba da se približimo Bogu!
Bez Boga ništa ne postoji!
Svaka ti čast, držiš kontinuitet od promocije i napreduješ, vidi se! Pozdrav.

Comment by mian (07/04/2011 19:18)

[Одговори]

*миан
Па мало сам била ометена, услед неких грађевинских радова, који, истина, још трају, али блог је томе посвећен и тако деламо, а све на славу Бога и рода. Свако добро, Миане!:)

Comment by pricalica (07/04/2011 19:23)

mediterraneo [Одговори]

ovo je filigradski rad. još

Comment by mediterraneo (07/08/2011 10:24)

[Одговори]

*медитеранео
Филиградски? Нисам баш разумела...

Comment by pricalica (07/08/2011 11:34)

mediterraneo [Одговори]

filigranski

Comment by mediterraneo (07/08/2011 12:27)

[Одговори]

*медитеранео
Е, тако да! :)))

Comment by pricalica (07/09/2011 00:14)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме