Субота, Мај 30, 2009
Прича у боји
У давна, прадавна времена, на Земљи је све било црно и бело. Људи и трава, животиње и цвеће, планине и шуме, реке и мора били су црни и бели. И живеле су Црна и Бела боја у добру, не знајући за друге боје, нити жалећи за њима.
Но једног дана деси се нешто страшно и узбуњујуће: завадише се Црно и Бело око поделе Земље. Као резултат тог спора настаде Сива боја. И што је више сусрета било међу њима, то је настајало све више Сивог, које полако поче да преовладава. Најзад, постаде толико моћно и снажно, да две боје схватише како ниједна од њих неће владати на Земљи. Но будући веома таште, не усудише се да затраже помоћ, а због гордости се не хтедоше зауставити. Безумље и рат се наставише унедоглед.
Несносно сивило остајало је свуда за њима, где год да су се Црна и Бела боја среле.
Пропишта и мало и велико, а вика ова стиже чак до Небеса. И чу Ангел коме би поверена Земља, те он пожури са својом војском, како би људе сачувао, али је Сиво све прекрило.
Ангел, коме се по рубовима крила нахваташе сиве пругице, оде да од Господа измоли помоћ.
И саслуша Господ Ангела и смилова се над Земљом и сваком твари и створи нове боје, како би Црна и Бела поново живеле у хармонији. Било је јасно да је, ради мира, потребно увести трећу силу.
Тако се појави црвено, наранџасто и жуто, зелено и плаво, те на крају – љубичасто. Након што клекнуше пред Господом, оне око Његовог престола начинише прекрасну дугу.
И рече им Господ:
- Идите, децо моја, Земљу и људе обојите, и лепоту од сивила и безличности избавите!
Црвеној боји је дао власт над животом и љубави и да својим присуством оживотворава Земљу. Правду и здравље додели Наранџастој боји. Кад дође до Жуте, њој повери памет и радост у човека, како би увек био разуман и весео. Све што расте и развија се Господ обуче у Зелену боју, на радост сваком створењу због плодности и обиља. Са Плавом обоји небо у знак сећања људима на слободу и истину, и лепоту вере у животу. А Љубичастој овако нареди:
- Иди и пази Моје Царство, Ја ти дајем власт и моћ! Али управљај љубазношћу и с благости, зато што Сам сам милосрдан и милостив!
Кад за то сазнаше Црна и Бела боја, стадоше молити:
- Господе, нас две бисмо саме и не могосмо Земљу да поделимо, а сад нам шаљеш и друге. Обећавамо да ћемо све уредити, само нам Земљу не узимај!
На то им Господ одговори:
- Готово је с ратовањем, мир нека завлада! У то име дајем вам Свој мир и милосрђе!
И отада је Бела боја постављена да даје светлост и чистоћу људима и да се слаже са свим бојама. А ради равнотеже, Господ, са друге стране, постави Црну боју, раздвојивши на тај начин њихове снаге.
Тако је кроз нове боје потекла сила Божија да стоји између Црног и Белог, творећи нов и прекрасан живот на Земљи.
Светлост и шароликост настанише доскорашње сивило.
А мрачне и тамне стазе посташе светле, светлошћу испуњене. И саживеше се људи с шаренилом и лепотом, допуштајући да им живот пољубичасти.
Времена много протече од тог доба, а сред живота - у шаренилу и раскоши боја - једна зебра подсећа на старе дане.
davno ja rekoh, šareno je najlepše. a Bog/priroda nam podariše sve što treba.
Prijatno!**
*домаћица
Шарено, баш како причалица воли, а и њени причољупци. Истина, волим и црно и бело, али само у ретким приликама - кад сведоче лепоту. Поздрав!***
Kakav ja komentar mogu dati na ovakvu pricu?
Samo jedno veliko HVALA
u svim duginim bojama.....
*каспер
Само сам чекала кад ћеш да стигнеш, драга, хе, хе. Хвала теби и Мрвици!***
Svaka boja za svaku priliku nije. Što je boja više veća je šansa da neko baš pronađe boju za sebe. Volim tamnije tonove.
pozdrav
I na ovom primeru, kroz odabranu pricu si pokazala, a i kazala da si:,
Veliki poznavalac nase vere.
Da je jedan bog za sve ljude na zemlji,pa bilo oni beli, crni, zuti ili crveni.
Svi su isti pred Bogom samo, se duse ljudi razlikuju.
Pozdrav. pricalice!!
Живела шароликост и све боје које је стварају!
Да, и ја волим то што је свака прича коју поставиш проткана вером у Бога и у принцип добра.
Кад боље размислим, у овој причи је све почело од свађе Црног и Белог. Корист која је из тога накрају произашла тако је величанствена и тако пожељна!
" И саживеше се људи са шаренилом и лепотом!"...Тапш тапш...!
*мандрак
Приповедачу, свако према себи нека своју дугу ствара, зар не? Јер, као што ни дуге нису увек исте, тако ни људи нису. Избирајмо и комбинујмо! Поздрав!***
*Бобан
Мислим да је писац приче управо то и хтео да каже, а ти си то лепо приметио. А нађох је на једном бугарском сајту. Поздрав, Бобане, драго ми је видети те.
*Ви
Поздрављам твоју раздраганост шаренилом, драга Ви! У суштини све и јесте почело од свађе ово двоје, од добра и зависти, која је праузрок сваке злобе. А кад лепота долази да спасе свет, она мора да блиста у раскоши! Машем!***
Lepa prica i jos lepsa pesma.Divno.
*камелија
Драго ми је да ти се комплетирање допало. Поздрав!**