Среда, Мај 13, 2009
Наша лука
Дете моје,
писац Стобеос, који је живео у V веку, наводи једно дирљиво предање.
Љубав је учинила терет лаким.
http://www.jbgraphic.com/childrenart.html
Дете моје!
То је лепота врлине коју образује породица.
У њој ћеш наћи разумевање које ти ван ње не пружају. Наћи ћеш слаткоћу насупрот чемеру кога ће те други обавезати да испијаш.
Породица је и твоја лука.
Породица је твоја ризница оружја.
Али, хтео бих ти поставити једно питање. Уистину, ти, још млад и препун најлепших снова, да ли би могао да гледаш своје родитеље како им сузе очи због тебе? Очи, које чине све да твоје светле? Реци, да ли би могао то да поднесеш?
"Лидија"
Nazalost, poznajem roditelje, koji gledaju kako im deca krvare dok se oni provode i ogovaraju tu istu decu.
Vecinom je porodica svetinja, i utociste od svakog zla, I TAKO I TREBA DA BUDE, ali postoji mnogo porodica koje postoje samo zbog statusa u drustvu, laznog morala i ko zna cega. Takve porodice su uzasni teret i veciti pecat detetu koliko god ono pokusavalo da bude drugacije.
*каспер
Не противим се, али, ипак, додајем да родитељ није позван да буде само својој деци, већ је родитељ за мене појам много већи и шири. Томе у прилог говоре и маћехе и очуси који су и те како умели да досегну појам родитељства, зар не? Чак, рецимо, познајем и примере браће и сестара, старатеља. Поздрав, Каспер!**
Slazem se sa casper , a slazem se i sa tobom.
Sve u svemu,sta ti se zalomi,to ti je.
У потпуности се слажем са свим изнетим написаним реченим и запамћеним, да нема њих ни мене неби било.
Поздрав, нашој блог породици, одакле си бре причалице, сад смо се опет скупљали и дружили, оговарали вас и смејали се, Анам није дошла сад је љубоморна, илузија је у облацима а Пинокију расте носић
i oružje, i orudje, i gnezdo i nebo, skolonište/utočište...
divna oda porodici. hvala pričalice
Prijatno!**
AnaM ne da je ljubomorna, nego kao vulkan riga lavu...
i gde si ti krilenceandjelče da me ubediš da dodjem na samit?:)))
AnaM pridruzujem se u izbacivanju lave...na sve strane :)
*јеленче
Да, на почетку, Име, а после већ мош сам да бираш. Није све у крви, има много више у духу. А то су, између осталог, и наше склоности. Поздравчић за ти!**
*сањарења
Највише код моје снајке, која ми преводи са грчког. Ово је, иначе, из часописа који има назив "Лидија и породица".
*крилаанђела
Има истине у твом зборењу, крилце, баш тако се понекад осећам кад дођем овде, јер се слажемо и онда кад мислимо малкоц другојачије, или бар буде тако у почетку. Није ми познато баш баш на какав самит мислиш, али ако сте нас оговарали, нека сте! То је добро. А по опису видим и расположење појединих, хе, хе. Поздрав велики за самит породични!**
*домаћица
Да, слажем се, право велиш: ОДА! А кад је већ ода, како да не буде подељена између оних који ће знати вредност препознати. Поздрав!**
*анам
Следећи пут је позовите два пута, да се надокнади, хи, хи...
*несаница
Ма стигнете обе кад бидне време да се стигне. Некад треба и ветар у прса, да лава не стигне оног што жури...
Za porodicu i izbore koje imamo kasnije u zivotu si u pravu - ali posledice ostaju , bilo dobre bilo lose...
A sto se tice vecernje skole , vidim ja da sam promasila zajednicu - ja ranoranilac a oko mene sve nocne tice!
Pozz :)))
*јеленче
Не противим се, али од нас зависи како ћемо делати у складу са тим што понесемо, зар не? Избор увек постоји и увек смо ми ти који бирамо.
А за вечерњу школу, шта да ви речем, сем да питам јел смеш да радиш на два места? И како се то законом регулише? Јел виш како се лепо уклопило, а то ме баш интересира. Поздрав, Име!**
Могу само да прокоментаришем да је истина да љубав све чини лак(ш)им, али и да је љубави све мање у свету, без обзира о којој врсти љубави говорили.
...А прича је дивна, као и наравоученије...
*Ви
Зато и јесте акценат на сваком појединачном и питање: Шта ја да чиним? Само да се изговорима не бранимо, јер то неће да ваља. Да, слажем се, о било ком виду једне недељиве Љубави говорили. Поздрав, драга!**