Петак, Мај 01, 2009
Као птица
Јесте ли кадгод посматрали птице, које се нађу пред неким проблемом, као на пример при изградњи гнезда?
Данима и данима оне граде своје гнездо, скупљајући разне материјале, често их доносећи из далека.
И кад га заврше и кад су спремне да у њега положе своја јаја, невреме или људских руку „дело“ или нека животиња, уништи га и пропадне све што су градиле упорним трудом.
Шта птица потом чини? Онемоћа и напусти свој рад?
Ни случајно! Она почиње опет и изнова све док јаја не положи у гнездо.
Али догоди се често, пре него што се птићи излегну, да животиња, дете, невреме, униште то гнездо; само овог пута са драгоценим садржајем.
Веома је тешко почети од нуле... али птица никад не застане, не узмакне. Она наставља певати и градити... градити и певати...
Имате ли понекад осећај да ваш живот, ваш посао, ваша породица нису то о чему сте сањали? Осећате ли потребу да кажете: „Доста! Све што настојим да урадим није вредно труда и превише је за мене!“
Осећате ли умор због свакидашње борбе за живот, због нарушеног поверења, непостигнутог циља кад сте већ били сигурни да сте га постигли?
У животу свако понекад доживи ударце, али се никада не дајте зауставити. Помолите се, надајте се бољем. Не дозволите да вас окупирају проблеми настали у животној борби. Покушајте их превазићи и решити. Покупите комадиће вашег надања, поново их сложите и почните испочетка! Као птице!
Неважно је шта ће се догодити... не одустајте... идите само напред. Живот је борба непрестана, али вреди труда прихватити га! И свакако... не престајте никада... певати.
Pricalice kao da si meni pisala ovu pricu.
Svako od nas dodje u fazu kad mu se svet rusi, kada misli da je sve uzalud i da je sve previse za njega. Na srecu, velika vecina i dalje gradi, i dalje se bori.
Nekome se to desi jednom, nekome ni jednom, a postoje ljudi kojima se to cesto desava. Jednostavno, zivot se desava.
Zaista sam bezbroj puta rekla da ne mogu vise, ali eto, jos sam tu:)
Sjajna prica, kao i uvek.
Ja sam imao priliku uživo gledati i pratiti njihov rad na stvaranju doma. Danima. Uživao sam. Dijelili smo istu prostoriju čitavo proljeće i ljeto.
Na ovu temu napisah i post "Perlice života" koja se može pronaći u arhivi avgust 2008.
Slike ptica su predivne, a prateći tekst upravo bi trebao da bude motiv života.
Pozdrav
...mogli bi nesto nauciti od ptica,samo ne da letimo..poz..
" eh da sam ptica
pa da imam krila...
aoj krila
kad bi moja bila"...
ali i bez krila se uvek može učiti.
od tebe.
Prijatno!*
Prirodni nagon za prezivljavanjem. Mi smo to,cini mi se, malo i izgubili. Postali smo prave lenje bube. Poz :)
Предивна прича за нови почетак: твој нови почетак и дружење са новом машином, али и нови почетак свакога ко је доживео нешто страшно, након чега се многи никад не поврате, јер нису научили ову лекцију ни од људи, ни од птица ни од природе, која се увек изнова обнавља.
Прелепе си слике изабрала да би поткрепила овакву причу.
Див див!
Posle mog današnjeg lošeg iskustva sa kolima, ne mogu da pevam, pa ljuti se koliko hoćeš:)))
*каспер
А ти, драга, као да си потписала сваку људску душу, јер нема ниједне која то није прошла, пролази или ће пролазити. Да, право кажеш - живот се дешава. И хвала Богу што је баш мени дао живот, а отац и мајка решили да ме не баце већ роде. Поздрав, мила.
*мандрак
Приповедачу, чим стигнем, потражићу причу. Свако добро.
Opet ne spavaš pričalice
pozdrav
*Јован с.с.
А што не и то, само прво да научимо како се пада па тек онда. Јер не ваља летети да би се убио, већ да долетиш куд си наумио. Поздрав, Јово.
*домаћица
Летети се може на више начина, јер и знање може човека да вине у висине и то неслућене. Поздрав, драга!***
*несаница
Можда зато што нам није у генима преживљавање него живљење, усудила бих се приметити. Поздрав!
*Ви
Лепо те је видети, радости, увек. А слике и причу нисам бирала ја, већ су мене одабрали и ја је поделила са вама. Ја јој само нисам могла одолети. Грлим!**
*анам
После твог осмеха остављеног мени и након дана који је остао иза, не могу да ти верујем, па ти сад мисли шта ћеш и како ћеш. Мада ти лепо стоји кад мислиш љуто, хе, хе...
Hej opet cu reci ono a..... ,ma ti imas dovoljno vere,vidi se po tvom pisanju,he he necu puno da te hvalim da te ne pokvarim.
:)))
Pozdrav.
*мандрак
Упс, тек сад видех порукицу, опрости. Ма не могу да спавам, кад морах све ове лептириће да сакупим за мој блог. Нисам могла да им одлолим а нађох праву колекцију. Дао Бог - ће видите. Поздрав!**
*талас
Па кад год и у којој год прилици да то А..... кажеш, нећеш погрешити, драги аласе. А немој, немој да ме хвалиш, јер како помену Несаница, ти си на блогу бубе лење. Тек да се зна!**
...stignem i pesaka,...poz...
*Јован с.с.
Ако ти тако кажеш, Јово. Поздрав твоме ципелцугу.***
Pozdrav od cipelcuga za pricalicu......
U žardinjeru na mojoj kuhinjskoj terasi jedna siva golubica je dovukla par grančica i napravila gnezdo. Odmah sam pomislila da je to dobar znak, jer nas se ne plaši. Doduše, u početku je bežala iz gnezda čim neko kroči na terasu, ali se posle par dana navikla i sad nas samo umiljato pogleda.
A ja planirala da zasadim cveće i u tu žardinjeru, ali sam se predomislila. Neka je, to je sad njen dom.
Deca joj ostavljaju mrvice hleba, a ja prvu jutarnju kafu pijem gledajući golubicu. Nekad mi misli odlutaju i ko zna gde bi stigle da me ona ne opomene gugutanjem.
Povremeno joj se pridruži golub, malo ćućore, pa on ode i nema ga danima. Jutros su gnezdu i dva jajeta, a ona malo nervozna. Trza se na svaki korak gleda nas prekorno. A goluba ne vidim da svraća.
Hoće li se vratiti da joj pomogne?
*Селица
Ја сам их имала некад на тераси, али право да ти кажем не знам како партнерство функционише. Међутим, како смо ми били у поткровљу, а голубова на тавану море једно, због свега смо били приморани да их отерамо. Јесте лепо и занимљиво, али уме да буде и опасно. Предложила бих да се са неким посаветујете око дадиљања.