Субота, Јул 16, 2011
Краљ класова
Ниче једне године на њиви неког богаташа из обичног зрнца пшенице клас већи него што се икад на њивама те земље видело. Људи то нису приметили, јер се око овог необичног класа таласало море укласале пшенице, те га тако скривало погледу људи. Остали класови, видећи величину и надмоћ свога друга, досете се да га је сам Бог одредио да буде цар свих класова, и једног дана, пред саму жетву, гласно га признадоше за свога цара. И као и сви верни поданици, класови предложише своме цару да га спасу жетелаца. Међутим, цар на то не пристаде и чекаше мирно са осталима дан жетве.
Иако је цар класова био већи од својих поданика, ипак је и он имао златну боју зрелог жита и жетеоци га пожњеше и не приметивши да се чиме од других разликује. Тако се његова зрна растурише и помешаше у доба вршидбе са другим многобројним пшеничним зрнима. И како богаташу није требало цело његово жито, он га распрода, те се зрнца цара класова растурише по целом свету.
Међутим, једног дана скакуташе неки мршави врабац сеоским путем, и задовољно застаде кад спази на путу, украј шљунка, огромно зрно пшенице веће него што је икад прогутао. Док је врабац у чуду зрно посматрао, оно се насмеши, па му рече:
- Ја сам зрно из круне цара класова. Која ме птица прогута, постаће одмах цар свих птица.
- Зар и ја могу постати цар? – упита врапчић црвенећи од узбуђења.
- И ти и свака друга птичица, ма како убога и мала била.
Врабац тада зину, да прогута зрно, али му оно рече:
- Не гутај ме, док ти још једну важну тајну не кажем. Ако ко од људског рода сакупи девет зрна из круне класова, од њих умеси хлеб и поједе га, постаће одмах цар, па ма најмањи и најсиромашнији био на свету.
Врабац пажљиво саслуша тајну, тада хитро прогута зрно, јер је био врло гладан, а и плашио се да која друга птица не постане цар пре њега.
Чим врабац прогута зрно, наједном порасте као огроман орао; и у том часу слеже се мноштво птица око њега, са свих страна света. Неке га са одушевљењем поздравише, неке се чуђаху како врабац да толико порасте и постане цар свих птица. Врапци беху нарочито радосни, јер се надаху многом добру од свог старијег рођака. Птице грабљивице, пред којима је врабац некад стрепео, сад се ухватише у коло и начинише му хлад својим крилима.
Тада цар врабац, као и сваки други владар, одржа говор својим поданицима. Заповеди између осталог да му кроз три дана набаве девет зрна из круне цара класова.
Птице се потом разиђоше у жељи да свака прва донесе бар једно тражено зрно.
И збиља, већ увече првог дана, ласта донесе једно. Нашла га је крај некога сеоског амбара, између струкова сламе и осталих обичних зрна. За њом је дошла сеница са својим пленом, који је нашла крај неке брдске воденице. После овога приспе зеба носећи у кљуну велико зрно. Срећа јој је помогла да га отме из кљуна неке старе прождрљиве вране. Тако редом долажаху птице са зрневљем у кљуну, а цар врабац их скупљаше и стављаше у дупљу најстаријег храста у шуми. Трећег дана већ су сва зрна била прикупљена. Врабац их са задовољством још једном преброја и заповеди својој свити чворака да сваки узме у кљун по једно зрно и да пође за њим.
Већ је увелико била ноћ, кад се спустише крај једне воденице. Цар врабац закуца трипут кљуном на осветљени прозор, као што је чинио некад док је био још убоги сиромашак. На прозору се као и пре указа воденичарева кћи, милосрдна девојчица, која је врапца целе зиме хранила, скупљајући му зрнца пшенице просута по воденици. Али девојчица, разуме се, не познаде свог малог пријатеља.
Тада врабац заповеди својој свити да спусти девет зрна пред девојчицу и рече јој:
- Никад се нисам надао да ћу ти се моћи одужити што си ми живот спасла хранећи ме зимус.
Девојчица га прекиде радосно пљескајући рукама, јер је сад по гласу познала свог пријатеља малог врапчића у великом цару врапцу.
А врабац настави:
- Узми ових девет зрна, самељи их, умеси хлеб потом и поједи га, и постаћеш истог часа царица. Кад сам прогутао само једно овакво зрно из круне цара класова, ја сам постао цар птица.
Девојчица поверова врапцу, учини како јој је рекао, и истог часа поста дивном девојком царицом.
И сад још у тој земљи она је царица међу људима; а врабац је цар птица.
Из књиге „Вилина кћи“, Десанке Максимовић (1931)
Uvek nadjes najbolje:)
Radošću kojom smo obradovani, da je darujemo i bližnjima
*каспер
Па јесте, ко ће боље од Десанке наше. :))) Поздрав свима!:)
*Мариана Ж.
Дивна Мариана! Увек има праве речи, да душу моју палу подигне и посту наравоученије да. Љубим!:)))
Lepota darivanja
NADAJ SE
VIDIŠ LI OVO TRNJE?
NA NJEM ĆE CVETAT RUŽE.
NADAJ SE I TI DRUŽE,
KAD TI JE NAJCRNJE.
ŠTO TI SE DANAS NE DA,
SUTRA ĆE SE DATI
PRI PRVOJ TEŠKOĆI
NEMOJ OČAJATI
J.J.ZMAJ
mediterraneo
najviše mi se sviđa deo o moru pšenice
mediterraneo
mila ptice pričalice ti si mi miljenica , a nisi ni veštica ,čudna su došla vremena neke osobe žele da budu veštice , pa to nije kul, to je retro-veštice jašu metle. pozdrav
*медитеранео
Ако сам ти миљеница, као што кажеш, онда би било лепо и да ме пазиш и чуваш... да се не укварим. :)
Познатије су ми Десанкине песме него приче. Тек сад видим шта сам пропустила!
Савршен избор за твоје читаоце!
Изузетна прича и о зрну које је желело да буде део целине, и о врапцу који није заборавио доброчинство.
Очарана сам!
Odličan izbor. Prelijepa priča. Čini se ispustih od Desanke sjajne priče.
pozdrav
Ni ja se ne sećam da sam ovu bajku kod Desanke pročitala. Hvala ti što si mi pomogla da to nadoknadim.
mediterraneo
dogovoreno , poljubac
*Ви
Искрено, ни ја нисам знала, а сазнала сам преко часописа за веронауку за наше основце. А по ономе што видим да нам спремају за буквар, биће да ће се српски учити само на богословији. Или на нету, ко зна!
*мандрак
Чини се да смо сви ускраћени за лепоту, приповедачу добри. Поздрав!:)