Телевизија - непријатељ Србије
Улаз на Фрушку гору биће наплаћиван
Ова вест је могла да изненади само оне који држе затворене очи. Стога су ова писанија окренута појединцу са суверенитетом и интегритетом, коме вечера није преча од вере. Ко год је пристао на вечеру, изгубио је и вечеру, и веру и живот. Ко остаје веран, њега Господ чува.
Дакле, очигледно је да Срби остају без Србије, јер који год дневник да слушате, или неку политичку емисију, одмах вам у очи пада мржња прему свему српском. На свим местима овог система постављени су људи да уједају Србе и то православне. Да бисте разумели зашто су пробуђени и доведени спавачи (из руског серијала) како на места директора предузећа, власти, полиције, морате ствар сагледавати шире.
Од стварања Југославије Србија је плен Запада. Они су улагали у њу и сад долазе по своје. А како на Блиском истоку нестаје нафте, то тај народ ускоро неће имати од чега конкретно да живи, Амери им планирају смештај овде. И Арапи полако купују земљиште за себе. Које? Па црквено! Власт је решила да продаје наше, што је њима туђе. И не само то. Сад ћете, у оквиру „туристичке Европе у 21. веку“ (што је одавно предвиђено за њену будућност, која се већ дешава) моћи да посећујете своју историју, традицију, веру - на купљену карту и уз дозволу. Само луд не може да разуме зашто је ЦИА одлучила да камп медитације и јоге смести баш на Фрушкој гори, месту великих српских светиња. И где год видите сукоб Цркве и власти знајте да је у питању власништво над земљом које треба продати. Зато је важно да у овим временима чувамо себе од пропасти и не хватамо се у замке непомјаникове. Сачуваће Господ стадо своје. Нема ничег у овом свету вреднијег од душе.
(Новац, који је Немачка била дужна Србији (само један пример), Немачка је вратила у оквиру Југославије уложивши га, дакле, у нуклеарку Кршко. Видите ли ту колико је још тада поглед западних сила ишао далеко водећи рачуна о свом новцу.
СС дивизија Принц Еуген, у чији састав су улазили фолксдојчери (подунавске Швабе из Војводине, којима је Вучић подигао споменик у Бачкој Паланци) заједно са Бугарима извршили су покољ на српски народ у Кривој реци (операција Копаоник). Становништво је затворено у цркву и дигнуто у ваздух. Једну сељанку су спалили у сену. Учите децу историји, јер кад се заврши Дизниленд многи вуци скинуће своју јарећу кожу.)
*
"Брнабић - Дигитализација приоритет владе"
Седети у влади Ане Брнабић значи бити лишен личног интегритета. О образовању и напретку вам говори жена, која је, поред тога што вам поручује да је бити тетка неком детету исто што и мама, завршила школу у Америци која је на 768 месту (свака школа на селу у Србији може се похвалити бољим образовањем) И сад треба да поверујемо како ће земља, која више није у стању решо да произведе, уживати у летећим аутомобилима из Кине.
У Лондону је изјавила како Русија има уцењивачки став према Србији због Косова, али кад она буде предала Косово Србија ће утемељити боље односе са својим западним пријатељима, јер Русија више неће имати разлога да њих на власти уцењује.
*
У оном серијалу "Наша планета", као и на истоименом сајту, Дејвид Атенбороу нас упозорава на следеће: угрожене су многе врсте мора и океана, па ће сад, наводно, моћници морати да контролишу и да патролирају тим великим морским пространством како би спречили еколошки егзодус. Али то је само једна страна медаље, и то, будите уверени, она што се мање примећује. Да од тога нема ништа подсетићу вас само на скоро писање о томе да се Америка повукла из оног светског уговора о очувању резерви угља. Дакле, биће мало екологије, али Америку више брине нафта и гас. И сад долазимо до суштине.
Један од главних разлога што се не праве гасоводи по свету јесте тај што Америка не може да буде присутна у свакој земљи и да то регулише. Али где може? Па на морима и океанима! Тако се гас више неће транспортовати другачије већ у течном стању, а то ће да превозе бродови. Да ли сад разумете боље ту "еколошку" бригу? Осим тога, док писах онај пост о Хомољским планинама, видех (како је сад добро знати географију!) да је пуна шкриљаца. У данашње време они су стављени по страни, јер је прерада прескупа, али шта ако је неко већ ухватио пик на њих? У том случају рачунајте да ће са копањем шкриљаца да се уништи у сваком смислу тај крај: и еколошки, и егзистенцијално.
*
У уторак су мигранти у возу за Сремску Митровицу ножевима напали кондуктера и путнике.
Девојке, без мушке пратње, обавезно да буду на опрезу.
Власт у Шиду нас уверава да је то здраво стање.
Вештачка срећа – зависност 21. века
Шарл де Монтескје, писац и филозоф, још одавно је рекао:
„Кад бисмо само желели да будемо срећни, то би се лако дало постићи; али ми желимо да будемо срећнији од других људи, а то је готово немогуће, зато што увек мислимо да су други срећнији од нас.“
Кад имате скупа кола, лепу одећу, раскошну кућу и друге статусне симболе, стичете утисак да вредите више и да сте изнад оних који све то немају.
Гледате комшију у јефтином ауту и кажете себи: „То је зато што сам успешан и зарађујем више. Он је нико и ништа, а ја сам богат!“
Убеђени сте: „Комшија мисли да сам фаца, јер имам тако фенси ауто!“ И помисао на то вам греје душу и подиже самопоуздање. Међутим, ако комшија има бољи ауто, ваше самопоштовање опада. Излаз из те ситуације је само један: првом приликом морате повратити предност!
Овде се не ради само о аутомобилима.Сваки пут кад неко у вашем окружењу буде имао нешто лошије и мање од вас, вратиће вам се осећај краљевске надмоћи. Од тога зависи колико сте срећни.
У потрази за вештачком срећом, људи се претварају у зависнике, који подижу себи вредност по сваку цену. Купују нови телефон, мењају кола, набављају скупе фармерке и скуп намештај (за случај да им неко дође у посету) и користе скупе парфеме, да нагласе свој истанчан укус и префињеност. А пошто је све то врло скупо, људи који пате од статусних симбола – често се пате и са великим дуговима.
У потрази за срећом, такви људи подижу кредите јер за њих је нешто најгоре на свету – да се спусте на ниво оних које сматрају нижим од себе. И да би спречили да се то догоди, спремни су да плате – шта кошта, да кошта!
Чак и одржавање тог пролазног статуса много кошта.
Ако се нешто не уклапа у статус, они га скривају на све могуће начине. И обрнуто: оно што наглашава статус, истиче се свим средствима. На пример, летовање у хотелу са 5 звездица биће обавезно објављено на свим друштвеним мрежама, а хотел са 3 звездице тактично ће се прећутати.
Чињеницу да живе у јефтиној кући, скриваће на сваки начин. Живот таквих људи претвара се у обману. Они заваравају и себе и друге. Највише себе. Убеђени су да заиста имају статус који имитирају и потпуно игноришу чињеницу да је тај положај резултат дугова, које ће цео живот отплаћивати.
У једном тренутку, банке престају да им позајмљују новац, па извор радости и среће нагло пресушује. Тада они падају у дубоку депресију. У исто време, они за све своје невоље окривљују управо банке, владу, тежак живот и послодавца који им неправедно закида плату.
Једина особа коју никада неће окривити су они сами. Па они су само хтели да буду „као сви остали“ и да не пропусте важне године свог живота, да од живота узму све што пружа. Како би они могли да буду криви за своју тешку финансијску ситуацију?
На крају, треба се увек сетити речи Хенрија Форда:
„Не морам да одседнем у скупом хотелу, јер не видим разлог да скупо плаћам непотребне додатке. Где год да одседнем, ја сам Хенри Форд. Не видим велику разлику међу хотелима, пошто се чак и у најјефтинијем хотелу можете одморити ништа горе него у најскупљем.
А овај капут на мени – да, у праву сте, носио га је још мој отац, али то није важно – ја сам у овом капуту и даље Хенри Форд. Мој син је још увек млад и неискусан, па се боји што ће људи мислити о њему, ако одседне у јефтином хотелу.
Мене не брине шта други мисле о мени, зато што знам своју праву вредност. А милијардер сам постао зато што знам с новцем и умем да разликујем праве вредности од лажних.“