Четвртак, Август 06, 2015
Ко су Срби
Србија је, кажу, фактор стабилности. Иако то долази из уста оних који о томе мисле лицемерно, ипак то није далеко од истине. Јер, гледајући на догађаје, чињенице, дешавања, ко би други и могао да буде? Зашто? Можда вас разлози зачуде, али су неумољиви. Зато што само Србе шиканирају; зато што на нас стално врше притисак, зато што је на нас „мале“ Србе устала војска од 19 „великих“ земаља; зато што може да постоји и „Велика Албанија“, и „Велика Хрватска“, али не и Велика Србија; зато што не може да се одржи парада у Србији без присуства војске иако се окупатор хвали свету како „демократија“, под окупационом власти, цвета; зато што њихов мир није и наш мир, јер о миру, слободи, па и Љубави имамо различита гледишта. Цело време нас терају да заборавимо Јасеновац, Градишку, Сребреницу. Али није то њихова заслуга да ми заборављамо, као што није истина ни да заборављамо. Једноставно, ствар стоји другачије. Наш дух одбија да појми такво зверство, које људима не приличи. Али нема ко за њих не зна и није чуо. А после свих тих зверстава учињених нашем народу, шта смо урадили? Ми смо Хрватима помогли да се врате међу људе, како неко рече. И док смо с људима, Срби су мирни. Кад се људи поново обрате у звери, Срби се буде, због позива да буду - фактор стабилности.
Протест студената, који је одржан јуче, почиње око 01.06. Младост, која одбија да ћути.
Oni koji sebe smatraju Hriscanima ne treba da dele narode po narodnostima, vec prosto medju svim narodima ima dobrih i zlih, premda kod nekih dominiraju ovi prvi, a kod nekih drugi... Jer telesni gledaju telesno (npr. po roditeljima telesnim, a duhovni duhovno! One krotke i mirne poredimo sa psenicom, a divlje sa kukoljem..
То јесте тако али у Цркви. У Цркви нема подела. Тако је и Апостол Павле, Јеврејин и јеврејског рода, био спреман да изгуби душу своју и своје спасење, не би ли се спасао његов народ (Рм 9,15).
Nismo mi Bozija njiva "samo nedeljom u crkvi". Nego ili jesmo ili nismo. Gospod nas gleda kao duse na svakom mestu i sve vreme, bilo da smo na sluzbi u crkvi ili van nje. On ocitava nase misli i zelje. A to sto je apostol Pavle isticao da "je Jevrejin i da je spreman da izgubi dusu radi spasenja svoga naroda", on je isticao i da je Rimljanin kada je pokusavao da pridobije Rimljane... On sam kaze da neke savete daje on kao covek, a ne po uredjenju Bozijem.
To je PRIRODNO da kao ljudi volimo svoju rodbinu i narod, ali Bog od nas trazi da budemo Njegovi.
"Tako dakle, braco, nijesmo duzni tijelu da po tijelu zivimo. Jer ako zivite po tijelu pomrijecete; ako li duhom poslove tjelesne morite zivljecete. Jer koji se vladaju po duhu Bozijem oni su sinovi Boziji." (Rimljanima 8, 12-14)
Isto tako i psalmopisac David govori da je za spasenje svakog od nas potrebno licno opredeljenje i ispunjavanje volje Gospodnje: "Covjek nece nikako brata osloboditi, *nece dati Bogu otkupa za nj. Velik je otkup za dusu .." (psalm 49,7 i 8)
Politika koju vodi ova ili ona struja, je nalik vetru koji duva na nasu dusu. Ako dopustimo da nas vode strasti, tada ce nas "oduvati" medju one koje disu plamenom..