Лек против депресије
(слика са интернета)
За време прошлогодишње поплаве код нас је смештај потражила једна породица са села, али углавном жене. Међу њима су биле: прабака, бака, снајка (носећа, друго дете пред порођајем) и цуретак од две годинице. Мушкарци су остали у селу.
Морам напоменути да село, Богу хвала, није било потопљено. Прескочила бих све оно негативно што су људи од власти доживели и само бих нагласила да су они управо вестима били плашени, док је стање на терену приказивало много мирнију слику. За једну трудницу је све ово било посебно стресно. Срећом, Богу хвала, дете се родило здраво и – на Светац. Занимљиво је, како нам је та трудна жена причала, да се с њене стране баш учестало рађају на свеце. И она је, ето, рођена на Празник.
Овај мали женски човечуљак није рођен на црвено слово, али већ при првом сусрету се видело да се с њом мора поставити озбиљно. Јер њу ниси могао да превариш чоколадом или поклонима. Не, она је, премда мала, показивала чврст карактер. И говорила је само колико је она хтела, и о чему је хтела, као и с ким је хтела. То уопште није умањивало њену дечју љупкост. Напротив. Тај њен карактер имао је итекако шарма и тражио је поштовање. Кад причате са њом, ви знате да вас пажљиво слуша, мери и узима за себе оно што нађе да њој треба. Тако смо јој и прилазили и она се код нас одмах одомаћила, што је, како рекоше њена мајка и баке, уистину чудо. Поготово јер нас уопште није познавала.
Са њом је наша кућа живнула и њено присуство је на нас деловало лековито. Онако како је Старац Тадеј говорио: Пустите децу међу одрасле и све бриге ће истом нестати. Да, тако је лековито присуство деце. Не желећи да било кога уверавам, на све ово ћу само додати причу коју је мајка овог човечуљка испричала, а која сама сведочи о истинитости реченог.
Пре него што ће доћи у село, њих троје (после је снајка затруднела други пут) живели су у граду, где су радили. Били су у стану, а међу комшијама су имали и нешто старију жену, која је пила лекове за депресију. Они су се посећивали, градећи добре комшијске односе. Али воља Божија је била да су морали да се врате у село. Почела је селидба и поздрављање са комшилуком. Кад су дошли до ове комшинице, она их замоли да јој оставе неке снимке на којима је девојчица. Родитељима се ово учини чудним, али нису мислили ништа страшно. Да се не би увредили или секирали због њеног чудног захтева, жена им појасни своју молбу.
- Видите, откад сте ви дошли са вашим дететом, ја сам престала да пијем лекове. Само њено присуство, њена ведрина, веселост, оштроумност, умилност – на мене делују лековито. И то је разлог зашто вас молим за снимке, јер кад год будем осетила потребу за пилулом, ја ћу рађе посегнути за снимцима на којима се она безбрижно смеје.
Заиста, како и да се не лече људи, кад је Сам Христос рекао: „Пустите децу к Мени и не браните им!“ Деца, која су најближа Христу, тако сведоче о Његовој присустности која је извор излечења људи.
А они, који убијају децу, убијају своје здравље и бришу себе из Књиге живота.
За блог и причољупце причу је забележила причалица.