Понедељак, Мај 05, 2014
Васкршња бајка, шести део
дмах
након тога, Мрзолик позва цара Михајла да крене за њим како би га упознао са
дужношћу која му предстоји.
- Видиш, тамо се налази њива – показа прстом у одређеном правцу. – Имаш на располагању свега један дан да је овршиш и све и једно зрно пренесеш у за то намењену одају у дворцу. Упамти, твој живот овиси о том послу!
Цар кимну главом у знак одобравања и, упртивши торбу, крену на извршење задатка.
Наравно,
Мрзолик није могао да издржи, те чим цар изађе из дворца, он пожури да о свему
обавести заточену царицу Теодору. Она пак, чувши о стварном науму свог мучитеља,
премда
и осетивши како све у њој устрепта на сам помен имена љубљеног, не
удовољи овом да покаже ни речју ни делом ишта од својих скривених мисли.
То је на њега деловало горе него да га је убола иглом, јер смиреност њему беше мрска и страна, те по изласку из њених одаја изнова потресе дворац. Тај тресак прозора, увијање дасака, стругање камена у зидовима и поигравање земље услед урлања, циче и дивљања, само додатно охрабри цара Михајла, знајући да је његова љубљена жива и да напаснику одолева.
Ту, где је била назначена њива, било је прилично видније. Међутим, по положају сунца, цар Михајло схвати да времена нема много, а њива беше непрегледна. Стога он, сетивши се својих малих пријатеља, извуче фрулу из торбе и засвира. Наједном га окружи мноштво малих врабаца, које он замоли за помоћ.
И
стварно! Не прође много времена, а птице овршише жито, пажљиво пребројавши свако
зрно с влати, и за тили час све пренесоше у дворац. Цар Михајло, топло им се захваливши
и душом данувши, врати се да о обављеном послу извести Мрзолика.
Међутим, док се то све дешавало, један од Мрзоликових поданика је све помно пратио из прикрајка и, пре него што ће цар Михајло и стићи у дворац, о свему подробно известио свог господара.
- Је ли посао ваљано обављен? – упита Мрзолик с врата пристиглог цара.
- Сасвим - одговори овај.
- Јеси ли имао помоћника у послу? – интересоваше се волшебник, жељан да сазна више о чудесном инструменту.
- Јесам – признаде цар. – Ову фрулу...
Како је извуче из торбе, Мрзолик појури ка њему, али му цар не допусти и да је узме.
- Могу ли да засвирам на њој? – као некад, додвораваше се лукаво.
- Не. Она може да свира само у рукама власника, и никога другог – вешто се поигравао цар, дижући фрули цену.
- Па да је купим онда...?! – наваљиваше Мрзолик неумитно.
- Не знам. Скупа је она...
- Колико? Реци колико кошта! Ево даћу ти за њу било коју драгоценост света, најлепше коње, бродове, робље - само ми је продај!
Цар, тобоже замишљен над фрулом, најзад попусти:
- Ето, не треба ништа такво, довољно ће бити да ми вратиш оно благо из моје ризнице.
Мрзолику не беше право, али желећи пошто-пото да добије фрулу, премда и невољно, пристане.
Цар сачека да му изброје благо, а отац маленог врапца, стојећи на прозору, будно мотрише и, кад примети да је убачен златник више, он улети у одају и гурну с врха злослутни новчић. Тако мера би праведна и цар, примивши назад своје, даде Мрзолику фрулу. Међутим, тек што је фрулу примио у руку, кад од оне живе воде осети страшан бол и несносни жар, те је одбаци далеко од себе, а она истог трена испари.
Ово додатно огорчи Мрзоликову и тако гневну нарав, те се он с још већом мржњом унесе цару у лице, наређујући му следеће:
- Из ових стопа да си кренуо на моју ливаду и да ми до краја дана доведеш стадо са паше! Упамти, буде ли само једно јагње фалило – умрећеш!
Цар Михајло поново напусти дворац, идући за послом.
аутор: причалица Јелена Јергић
у.п.: Све слике су преузете са интернета.
Kada ćemo imati tu bajku u rukama? Vreme je za nešto " opipljivo" Ljubim moju spisateljicu!
*Даца
Не знам, размишљам се шта и како, Дацка. Јер увек има неких планова, али видећемо какве су могућности. Љубим и ја мог драгог причољупца! :)))