Све у причама бива

Васкршња бајка, трећи део

утао је дуго, а глад и жеђ му беху стални сапутници. Но, највећа мука му беше та што нико није знао да му каже како да стигне на крај света, ни где се он налази. Најпосле, готово свенуо и једва стојећи на ногама, стиже он и пред некакву војарну.

Кад је покуцао на капију, врата му отвори стражар.

- Бог с тобом, јуначе, којим добром? - упита он, загледајући придошлицу.

- Не добром, но невољом - с муком изусти цар Михајло, који се од умора и малаксалости стропошта на земљу.

Тугаљиво лице стражара се у тили час надви над несрећником. И, подигавши га, поможе му да уђе у круг.

Увевши га у некакав собичак, он замоли тамошње братство да га угосте. Ови га љубазно послушаше: паћеника окупаше, па и обукоше, а најпосле и нахранише и напојише. Потом му и кревет разместише, а цар, како леже на њега – заспа.

Спавао је три дана и три ноћи. Кад се с јутром пробудио и присетио где се налази, он, изашавши из собе, пође у разгледање места и да се распита код братства знају ли они где би могао бити крај света.

У дворишту је све врвило као у мравињаку: сваки војник је имао своје задужење и журио је да га заврши. Док им је цар Михајло прилазио, и сам се прихватао посла и помоћи, правећи се слугом, а све користећи прилику да се разговори с људима. Међутим, нико није умео да му одговори где се налази оно што тражи.

Његова туга се изнова продуби у тој мери да помисли како је свему крај. Међутим, некако баш у том тренутку наиђе један млади војник и, сазнавши од братије за муку придошлице, приђе овом и веселим гласом рече:

- Брате, најбоље би било да о томе питаш нашег Баћушку! Он је овде најстарији и најискуснији војник, и брине о свима нама; он ће сигурно твојој бољци наћи лека.

У цара Михајла напречац заигра срце.

- А где да нађем Баћушку, рођени?

- Ја се управо враћам од њега. Иди овом стазом, којом сам ја дошао, и наћи ћеш га.

Не чекајући да му се двапут понови, цар Михајло пође трком, осећајући да му сав живот зависи од тог сусрета.

Стаза којом је ишао у почетку беше проходна, али се потом поче сужавати, јер ју је околно грање стешњавало. А онда, кад стиже до највећег густиша и рукама рашири грање пред собом, цар Михајло занеме од призора: пред њим се, стојећи и на небу и на земљи, сав окружен облачком, указао величанствени дворац. На његовом самом степеништу седео је седи Старац, који је у рукама држао чвориће, окрећући их.

Цар разгрну грање још шире, да би могао да изађе на чистину и, у журби да приђе Старцу, наједном се спотаче о неку суву грану и притом посрну. Ипак, успе да задржи равнотежу па се лагано стаде успињати степеништем.

- Помаже Бог! – поздрави цар Михајло, ставши пред Старца.

- Бог ти помогао, царе Михајло! – узврати радосно Старац, дочекујући га. – Јеси ли се одморио?

Већ само то што га позва по имену, цара удиви, будући да се њих двојица никада пре нису срели.

- Извињавам се ако вас ометам у послу, оче – учтиво примети цар, загледан у Старчеве руке.

- Никако, рођени. Ово је више део војничког живота, средство које нам помаже да саставимо крајеве с почецима и почетке с крајевима – одговори Старац, значајно га погледавши.

Како чу ово, цар Михајло паде пред његова колена и, замоливши Старца да га саслуша, изасу пред њега сву тегобу душе, ништа не утајивши. Најзад, кад исповест приведе крају, упита га:

- Да не знаш ти, оче, где је крај света?

Старац, погнувши мало главу, рече:

- Хм, да. А ко зна, царе, да није ближе но што би се и помислило...

- Дакле, знаш...?! – узвикну цар, ни сам не знајући да ли је више збуњен или обрадован. - Говори, премили оче, говори, на пут да се спремам!

- Велик је то подвиг, дете моје, а непријатељ силан. Ти сам много си слаб - одговараше му Старац, усправивши се. – Овакав да уђеш у битку – одмах би поражен био! Та још ни воду живота ниси познао!

- Воду живота!? – чудио се цар.

- Да, воду живота. Док не познаш воду живота, ти нећеш ни ојачати, ни за бој стасати.

- Па шта да радим, оче?

Старац га врати до оне суве гране, о коју се спотаче, и рече:

- Узми је, усади у земљу, заливај и окопавај док не олиста и не разграна се. То ће ти бити војничко послушање.

 

аутор: причалица Јелена Јергић

 

Претходна - Почетна - Следећа

 

у.п.: Слике су преузете са интернета.