Среда, Октобар 07, 2009
Гнев и смирење
Догоди се једном, да у једној шуми избије пожар. Како је шума била надомак села, то становништво брже-боље потрча са кофама да гаси ватру.
Видевши их како се труде, у помоћ им прискочише Гнев и Смирење, који баш туда пролажаху.
- Хајде да им помогнемо! – предложи Гнев.
- Хајде – сложи се Смирење и одмах стаде у ред те поче да прихваћа и раздаје кофе.
- Ја ћу да надгледам.
И Гнев, почевши да шета између људи, наређујући им, примети неког човека како се збуњено окреће. Како је својим понашањем ометао друге, то он поче да виче на њега. Од вике, човек поста још сметенији, због чега се и његов комшија узнемири. И узевши га у одбрану, он тиме призва у настали спор и једног другог човека, овај, опет, трећег и четвртог, док се најзад не почеше сви препирати. Затим се, извређани, почеше да разилазе.
Пред ватром, која је надирала, осташе само Смирење и Гнев. У том Смирење спусти кофу са водом, те поче на рукама да доноси дрва и баца их у ватру.
- Зар хоћеш да спалиш село, лудаче?!? Шта ти је? – продера се Гнев на њега.
- Па ти си сагорео све људе у њему својом нарави, шта је сад битно хоће ли село горети или не? – упита кротко Смирење.
Посрамљени Гнев се не усуди да изусти ни реч.
аутор: причалица
Lepo je uvek biti sa Smirenjem
mada je ponekad neophodna i Gnev
da bi se zacrtan zadatak izvršio...
Ranije, dok nisam imala centralno grejanje,
do Smirenja došla sam cepanjem drva,
Gnev mi je pomagala:)))
hahaha...cepanje drva je bolje od bensendina..:))
a zašto se trovati lekovima kad je rešenje sekira i drva..:)
*АнаМ
Ха, ха, ха... Занимљива примедба али и надасве добра воља да се лоше преобрати у боље.****
*белиочњак
Слажем се. Природно, а лековито и сврсисходно. Браво, Маестро!***
Ne verujem u lekove,
srećom da ostala populacija ne misli tako,
inače bih se izdržavala cepanjem drva:)))
*АнаМ
Сад би остала популација, да чита ово, могла стварно да те натера да живиш од цепања дрва, ха, ха... Мени ми се ово чини као каква контра-реклама, ха?****
"požuri polako".
Prijatno!
Smirenje je malo dosadno, pa je ponekad dobro da se umeša i Gnev, ali samo na trenutak, pa posle da se smiri :)
uvek posle jakog besa nastupa stanje koje je puno endomorfina(prirodnog morfijuma) koji luči organizam i tad je Smirenje na vrhuncu...
Interesantno i korisno, pomalo filozofski...
*домаћица
Нешто слично је говорио и мој професор енглеског: Похити полако! Поздрав!**
*полууспаванка
То је зато што нисмо упознали Смирење какво оно заиста јесте, а коме се и ја надам. Оно није и не може бити досадно, али Гнев још како може да га отера. Поздрав!**
*белиочњак
Хе, хе, ово је, ипак, прича о једном далеко непојмљивијем Смирењу, мој Маестро. Ово о чему пишеш је нешто друго, земно, па самим тим и варљиво и променљиво...
*бокикојић
Штавише, врло философски, чини се... А надам се да корисно јесте. Поздрав, Боки!***
Pričalice, da, na ovom svetu smirenje nije uklopivo... Previše je životnih nedaća da bi se ono ugnezdilo :)
Pričalice draga, za mene si ti Smirenje.Kako ga postići?
Planeta bi bila velika, srećna porodica kada bismo svi bili smireni.Gnev u svakodnevnom životu ne zna za stid.
pričalice,
smirenje je smirenje pa bilo to zbog boli, savesti itd, ali uvek ima istu svrhu...
i sve se vrti u krug...posle besa - smirenost, posle smirenosti - bes...
Pozdrav bez gnjavaže.
Vecita borba je u nama.
Samo je vazno ko ce pobediti,
samim tim i kakvim covekm cemo postati.
:))
Ovo je jako, mnogo, puno, zdravo filozofski...Ne mogu nista da kazem povodom toga slucaja....
smirenost i gnjev se smjenjuju...srecom faza smirenosti duze traje...
*полууспаванка
Зато што није од овога света, али ни праведници нису... Но Небо и Земља се ипак срећу.
*Даца
Смирење је врлина а причалица је далеко од тога. Али, истина, волела бих да га имам, да ме ништа не дотиче и не помера, како би се и Љубав зацарила у мени. Тачно је. гнев чини планету малом, смирење великом. Поздрав!**
*белиочњак
Постоји смирење психичко, али и смирење духовно. Разлика је огромна, чак непојмљива...
*Талас
Да, наша је борба, а дарови су већ у рукама Дародавца. Бистро!***
*грлица
Тамо где постоји борба и размишљање, могуће, али то опет није Смирење у правом смислу речи, ако ће Гнев кад-тад да се покаже. Поздрав, Птицо!***
.........................."da me ništa ne dotiče i ne pomera." Pa zar je moguće da postoje ljudi koje i najveća nesreća drugih ljudi ne dotiče.Koji su to ljudi?
*Даца
Одлично запажање, Дацо, и моја захвалност што си, својом примедбом, потерала мене да појасним написано. Понајпре, јер закључак није добар, али то може да се деси и кад "писац" остане недоречен. Дакле, није реч о тим осећањима, која нас, сасвим извесно, чине људима, већ да се не водимо гневом, гордошћу, сујетом и другим манама; то да нас "не дотиче и не помера".
Љубим те пуно и још једном се захваљујем.****
...и ништа више није важно,
лице света ѕлобно и лажно
се расплине за час.
И нико више није битан,
сви су песак презрен и ситан.
Песак испод нас..."
*Бојан
Добро нам дошао, Бојане, и хвала на остављеним стиховима. :)))
smirenje spasenje
Smirenje ili duhovni mir je preteča ovog našeg zemnog smirenja navodnog koje dobijemo na momenat.A to sto mi zovemo smirenje nije ni nagovestaj pravog smirenja koje vodi u spasenje i zivot večni
smirenje spasenje
Kad shvatiš da duša muči se,pati
A znas da nemas drugu dušu novu
Izgovaraj cesto molitvu Isusovu
I dusu u Bozje ruke vrati
Ne cini nepravdu,dusi na štetu
Ucini da ti ona cveta kao orhideja
Secaj se mudrih reci starca Tadeja
Kad mir steknes ne daj ga ni za sta NI ZA STA NA SVETU!
smirenje spasenje
Smirenje ili duhovni mir je preteča ovog našeg zemnog smirenja navodnog koje dobijemo na momenat.A to sto mi zovemo smirenje nije ni nagovestaj pravog smirenja koje vodi u spasenje i zivot večni