наставак...
... Сада је остало на лисици да својим предлогом заокружи читав план.
-
Узимам на себе следећу одговорност: да будем та која ће да привуче
човекову пажњу, те да на тај начин омогућим вама несметан пролаз.
- Како то мислиш да изведеш? – просикта змија радознало.
- Потражићу место где су смештене кокошке – образлагала је лисица,
којој, на сам помен живине, црева почеше да се покрећу у скоро
заборављеном ритму, док јој на уста пође вода.
За реч се поново јави кукавица.
-
Дакле, наш план је више него јасан... – говорила је кукавица, све
крилима покушавајући да га исцрта у зраку. – Лисица ће заузети
кокошињац, ја ћу обавестити змију о кретању породице и извидићу положај
најважнијег члана, кога ће, потом, ова преузети и удаљити од осталих.
Држаћемо га у затвореништву неколико дана, а затим ћемо га спровести до
куће најбољег им породичног пријатеља, о коме ћемо се већ обавестити
преко вивка.
Овим је прва тачка састанка била завршена, што је
поздрављено са одушевљењем. А док их је оно држало, лисица, брже-боље,
изнесе пред одбор и другу тачку.
- Потребно је да донесемо и
одлуку о томе ко ће бити заменик на трону, док лавић не порасте довољно
да може понети на својим леђима бригу о краљевству.
- Мишљења
сам да би то питање требало оставити отвореним до даљњег – с приметним
поносом у гласу, а због свог учешћа у овом несвакидашњем догађају,
надовезао се вук на лијину причу. – За сада је спашавање части
краљевске породице наш најважнији задатак.
Како више није било
заједничких тачака око којих би ова група разговарала, то се она брзо
разиђе: неки на одмор, а неки, опет, потражише друге живуљке, које
упознаше са донетим планом, рачунајући да би им њихова помоћ, у
одређеним деловима акције, била више него добродошла. Кад је и то било
обављено, и оне се препустише, заједно са осталима – изузев оних на
стражи – царству снова.
Тада сам поново добио прилику да се
приближим „министарки“, како бих јој још једном извидао рану. Знаци
промене били су уочљиви и, некада велика нагоретина, узмицала је пред
новим крзном, које је попримало некадашњи сјај.
Међутим, док
сам се бавио видарством, наједном ми једна идеја навре у главу. Уколико
се желим назвати сведоком овог историјског догађаја, то је моја дужност
да будем упознат са што више чињеница. Зашто онда не бих, мислио сам
ја, направио такав један подвиг и завирио у снове ова четири мрачна
ума, што сковаше овај грозоморни план? Ако ни због чега другог, а оно
бар да пробам изнаћи бар неку олакшавајућу околност у њихову корист;
нема сумње, требаће им сасвим извесно.
- наставиће се -
п.с.: Слика је позајмљена са нета.