Недеља, Децембар 07, 2014
Имају ли данас Срби Србију уопште на листи приоритета? Можда је чињеница да немају њено највеће распеће, а наша највећа срамота.
Ови стихови су и дивни, и оптимистични, али и трагични.
Дивно је што још увек постоје они који виде и који са много љубави мисле и пишу о својој Србији.
Оптимистично што постоји нада да ће живети вечно у слави, али и вера у децу Србије.
А трагично је што ће морати да крваре нека будућа деца, да би исправљала данашње грешке маторих, односно данашњу апатију Срба и спремност на трговање Србијом.
Њено је место прво у срцима нашим, роде. А има Срба, о још како! И мудрује, испекао се, зна и види. Јуче у разговору, а на тему сељака и овог удара на млекаре, чујем како сељак полако диже главу, мара превршује меру, али зна он и за Украјину и мајдан који му се намешта. Опрезан је, пази да не буде искориштен за нечије прљаве работе и ново комадање Србије. Видимо да се б92 пребацила на тв Војводину и јуриша. Догорева! Али са окупационих медија народ се полако пребацује на радио Снага народа. Да ли си гледао скоро приказан филм "Херој 1914"? Са мало пара урађена велика ствар. Да се медији ослободе, видео би да је жива Србија.
Велики поздрав ти шаљем, уз драгост што те поново читам овде. :)