Устрашено срце

 
 

На извору увир

 
 

Непожељност

 

 

 


 

 

Не тражи да ти се смешим

Док твоји осмеси гризу,

Ни да те искрено љубим -

Ласкавца не желим близу.

 

Не чекај дивљење моје,

Идоли страхом се хране;

Претворност ташту задржи,

У њој су све твоје мане.

 

Преваре собом понеси,

Дарова таквих не желим,

И кад ме познао ниси

Из мог те погледа селим.

 

аутор: причалица

 

 

 

Снови и пути

 

 

 

 

 

 

 

Нађох те где те не тражих,

Пред храмом

Од једнога зида,

Како распет између сна и пута

Жив си,

А тако даха животног жељан.

 

Да умро си, оживео би лако,

Но ти се жив закопа

Под зидину ову

Пред којом се клањаш

Дружбеници самоћи,

Која с лакоћом седе на упражњено место.

 

Ал` превари се

А прекасно схвати

Да она ту је тек као сламка

За дављеника што очи своје

За једно само виђење има,

Ка ком сте обоје окренути сада.

 

Чекате ме ти и самоћа,

Да од мог даха вама се да.

А мене боли

Та мисао твоја

Да између тебе и живота стојим.

Не стојим, него се померити бојим.

 

 

 

 

 

Аутор: причалица

 

Време прошло

На изгубљеним
страницама времена
мене више нема
и залуду је
времена нова губити
тражећи ме
где ме није.
Исписано,
путује са мном
ал` се прелистава
другачије.
 
 
Аутор: Јелена Јергић
 
 
Хвала, Лаки, за видео.
 
 

Трагови снова

 

слика са нета

 

Путевима неким далеким,
издељеним,
пловиш ти,
на морима сећања,
тражећи обалу једну,
коју прекрише таласи давни
и муљ тај
по коме сада газиш.
О, знаш ли да ја већ дуго
тим местима сећања не пролазим,
живота свог сјај не налазим,
због песка усковитланог,
на којима,
изузев трагова снова,
других одјека нема...

 

аутор: причалица