Недеља, Новембар 29, 2015
Страдија
„У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона а нимало слободе, држали се говори и писале књиге о привреди а нико ништа није сејао, цела земља претрпана моралним поукама а морала није било, у свакој кући пун таван логика ал' памети није било, на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики народни родољуб“...“
Ово је сам почетак „Страдије“ Радоја Домановића, а цела књига личи на данашњи програм рада владе.
У саму срж, Станимире!
"Чудна земља! - мислио сам. - Тамо гину људи, министар војни саставља молитве и мисли на покретање родољубивог листа! Војска им је и послушна и храбра, то се доказало у толиким ратовима: и зашто, онда, не извести једно одељење на границу и спречити опасност од тих анутских чета?"
- Вас, можда, чуди овакав мој план, господине? - прекиде ме министар у мислима.
- Па и чуди ме! - рекох нехотично, иако се одмах покајах због те неразмишљености.
- Нисте ви, драги мој, посвећени довољно у ствари. Није овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет. Прошли кабинет се држао месец дана, а ми тек две-три недеље, па да тако срамно паднемо! Положај нам је непрестано уздрман, и ми, разуме се, морамо употребљавати све мере да се што више одржимо."
Као што рече водитељ, проникао је Домановић у основе грађанштине која постаје све луђа.
Велики поздрав!
Da li su univerzalna njegova dela u odnosu na prostor ili smo mi u odnosu na vreme? ;)
Lep izbor. Pozdravljam:)
Sve u pričama biva
Vlast nikada nije sejala, ni pravila moralne vertikale.. Vlast je uvek birana..
Анета
Како било да било опоменути смо и пажња нам је скренута, зар не?
Отпоздрављам. :)
красива
Није одувек бирана, али је увек наметнута, чини се. Али оно што ми заборављамо јесте да смо, ми, обичан народ, сила. Ако се народ мења, мења се и власт, и идеје, и програми рада владе. Србија се мења, то је неспорно. Полако, али се мења. Не бисмо ми били толико притискани да се то не дешава. И овај циркус данашњи јесте због дешавања у Црној Гори. Тај пламен ће се кад-тад пренети и овде. А добро је да не јењава ни у Републици Српској.
А кад поменусмо моралне вертикале, ево једног догађаја у Америци. Савет психолога донео је скоро неки указ да су људи, који верују у Бога, болесни. То је у теорији, али шта се десило у пракси. У једној од држава се драстично почело кињити хришћанско становништво, и ти хришћани су се окупили и јавно рекли да неће на изборима гласати сем за оног ко буде водио бригу о њиховим легалним правима. Одмах се јавио политичар који је на то одреаговао потврдно, јер је оних који се изјашњавају као хришшћани сила људи.
Значи, народ је сила и из народа долази власт.
Зашто нема избора у Србији? Управо зато јер је велико народно незадовољство.
Sve u pričama biva
Pokojni premijer Đinđić je odvajao moral od političkog pragmatizma, i svi nakon njega slede put koji su drugi nametnuli. Toliki je i trud naroda da se za isti veže.
Kad pomenusmo Crnu Goru, zanimljiva priča. Prošle godine, autom prolazim kroz Tivat,večernji sati, na svakoj raskrsnici policajac, pomislim da verovatno neko bitniji dolazi u grad. Sutradan, na obali čitam novine, u luci Porto Montenegro, promovisan novi hotel,otvorili ga, lično, Đukanović i Ročild. Ako postoji sila naroda, negde zasigurno spava.
красива
Кад говоримо о моралу, мислим да треба другачије размишљати. На пример, користољубље које данас видимо је погубно двојако: и по појединца и по жеље нашег окупатора. То је управо оно што је свргло комунизам у Русији. Људима се згадило. А гади се оном моралном у човеку. То су нијансе којима се свет руководи.
А о томе да народ спава певао је и Његош, али и да ниче потом као трава. Све у своје време.
Што се Црне Горе тиче не заборавимо да је Русија тамо силне паре уложила. А после отимања Косова Руси су одмах кренули са куповином црногорског приморја. Ништа се не дешава случајно, као што ни Русија није преко ноћи ушла у Сирију, већ је далеко од очију јавности радила у свом интересу. Лаж има потребу да се оглашава сваких пет минута и да труби.