Недеља, Децембар 16, 2012
Колико кошта чудо?
Ово је истинита прича о осмогодишњој девојчици која је знала да љубав може бити чудесна. Њен мали брат је, због тумора на мозгу, умирао. Родитељи су били сиромашни, али су заложили сву имовину и учинили све да га спасу.
Једне је вечери отац рекао уплаканој мајци:
- Не може овако даље, драга. Мислим да смо дошли до краја; њега може спасити само чудо.
Девојчица је све слушала притајена у ћошку собе. Отишла је у своју собу, разбила касицу и нечујно отрчала до оближње апотеке. Стрпљиво је чекала, а кад је дошла на ред, пропела се на прсте и пред апотекара сасула свој ситниш.
- Шта би ти хтела, душо?
- То је за мог брата, чико, јако је болестан. Дошла сам купити чудо.
- Нисам те најбоље разумео – рече апотекар.
- Зове се Андрија. Има нешто што му расте на глави, тата каже да је готово, да га само чудо може спасити. Ја јако волим свога брата, зато сам донела све новце да купим чудо.
Апотекар се тужно насмешио и одговорио:
- Али ми не продајемо чуда.
- Ако нема довољно новаца, могу још потражити. Колико кошта једно чудо?
У апотеци се затекао висок и наочит човек озбиљна лица, који је са занимањем пратио разговор. Док је апотекар немоћно ширио руке, девојчица је скупљала своје новчиће. Високи човек јој приђе и упита:
- Зашто плачеш, мала? Шта се догодило?
- Чика апотекар ми не жели продати чудо и неће да ми каже колико оно кошта. То је за мог брата Андрију, који је јако болестан. Мама каже да мора на операцију, а тата да то не можемо платити и да Андрију може само чудо спасити. Зато сам донела све што сам имала.
- Колико имаш?
- Долар и једанаест центи... Али знате - дода шапутајући - могу потражити још новаца...
Човек се насмеши.
- Мислим да неће бити потребно. Чудо за твога брата кошта управо долар и једанаест центи!
Једном је руком покупио ситниш, а другом нежно узео девојчицу за руку.
- Поведи ме својој кући – рече. – Желим да видим твога брата и да разговарам с татом и мамом. Можда успемо пронаћи чудо које им треба.
Отмени високи господин и девојчица изиђоше из апотеке држећи се за руке. Тај човек је био професор Карлтон Армстронг (Carlton Armstrong), један од најпознатијих светских неурохирурга. Оперисао је касније малог Андрију, који се за неколико недеља потпуно опоравио.
- Ова је операција право чудо - рекла је мама. - Питам се само колико је коштала...?
Девојчица се насмешила не рекавши ништа. Знала је да је чудо стајало долар и једанаест центи. Наравно, љубав и вера Андријине сестрице урачунати су у цену.
„Јер вам кажем заиста: ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: Пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.“ (Мт 17,20)
А-ух, Причалице, ти кад пронађеш и објавиш причу она баш уме да остави без даха!
Чудесно!
Заиста, тешко је наћи речи да би се рекло нешто о оваквој љубави и жртви, јер је све већ написано у причи.
Има овај блог, Јанакисе, причољупце: који читају и коментаришу, који само читају, али и оне који помажу додајући причу на причу. Ово је послао један такав женски причољубац, да нас све обрадује. :)
*трунсмоитрен
Ја могу да је разумем, јер видех једног брата како се моли за своју секу - да оздрави. И Господ погледа молитву његову и сестрица оздрави. Слава Богу!
Čudo je novcem neprocenjivo.
Samo velika ljubav i vera stvaraju čuda.
Slava Bogu.
pozdrav draga pricalice!
cuda se desavaju, treba samo verovati
*весела
Поздрав лепи и теби, веселице драга! Ем што ми је мило видети те овде, такође ми је и радост сложити се с тобом! Грлим! :)
devojčica i čudo
veruj i samo veruj u Gospoda i On čete nagraditi.
Дирљиво." По вери вашој нека вам буде. "
*анкица тодорић
Добро нам дошла, Анкице! Вера нас и одржава, њојзи хвала.
Свако добро!