Дечје Верујем
ВЕРУЈЕМ
Кадити сто и кухињу.
Молити се Богу.
Живети побожно.
Причешћивати се редовно.
У Цркву ићи недељом.
Недеља је нерадан дан.
Бог живи одувек.
Он је створио све нас.
Боже наш, помози.
Николај Сандић
Ученик првог разреда ОШ Тутин
ГОСПОД ЈЕ ПРЕДОБАР
Николај, ученик првог разреда, пошао је у школу у градићу Рашка, али је његов тата добио премештај и, после само недељу дана, преселили су се у Тутин. Тамо никога није познавао. Нова школа, нови град, нови другови, а све му је непознато. Када се вратио кући после првог дана у тутинској школи, мами је испричао следеће:
„Мама, данас када смо излазили на велики одмор, учитељица је дала задатак једном дечаку да пази на мене, да се не изгубим. Када смо изашли напоље, дечак је видео своју маму и отишао за њом, а на мене је заборавио. Он је мислио да ја познајем Тутин, а ја Тутин не познајем. Ја сам поред онолико деце остао сам. Кад су деца кренула да се после одмора врате у учионице, пошао сам и ја, али нисам знао како да дођем до учионице. Изгубио сам се и уплашио. И онда сам почео да се молим Богу да ме доведе до учитељице. И док сам био у молитви, једна ме је жена ухватила за раме и питала код које сам ја учитељице. Ја сам рекао код Надице и она ме је одвела до моје учионице. И тако ми је Господ помогао да нађем учитељицу. И увек ћу Му се молити. Знаш, мама, кад год нешто тражиш од Господа, Он ти увек даје, јер је предобар и све нас много воли.
Објављено у Светосавском Звонцу