Уторак, Фебруар 02, 2010
Шта са причалицама?
„Ми смо увек мање или више склони да осудимо оне који много говоре, нарочито о стварима које их се не тичу непосредно, чак и да са презиром говоримо о тим људима ко о брбљивцима и досадним причалицама. А при томе не мислимо да та људска, толико људска и тако честа мана има и своје добре стране. Јер, шта бисмо ми знали о туђим душама и мислима, о другим људима, па према томе и о себи, о другим срединама и пределима које нисмо никад видели нити ћемо имати прилике да их видимо, да нема таквих људи који имају потребу да усмено или писмено казују оно што су видели и чули, и што су с тим у вези доживели или мислили? Мало, врло мало. А што су њихова казивања несавршена, обојена личним страстима и потребама, или чак нетачна, зато имамо разум и искуство и можемо да их просуђујемо једне с другима, да их примамо и одбацујемо, делимично или у целости. Тако нешто од људске истине остане увек за оне који их стрпљиво слушају или читају.“
Иво Андрић, "Проклета авлија"
Причљивост може да буде и мана, али је овај блог (захваљујући нашој драгој причалици) прави доказ да може бити и вееелика врлина. Добро би било кад би уз мудрост увек ишла и причљивост као и у овом случају :) :*
Pričalice su najpotrebnije deci i starcima,prvim da nešto nauče a drugim da obnove zaboravljeno.Pozdrav
*месечина
Да, то се зове многоглагољивост и мудрост је избегава. Али овде је реч о дару којег човек треба да негује, јер му је дат да га умножи на добро свих. Различити су дарови, па и путеви, као што си и сама то лепо приметила, паметнице.***
mnogo volim ljude koji pričaju a pritom imaju šta da kažu. zadovoljstvo ih je slušati/čitati.
a na prvo mesto stavljam one od kojih mogu nešto naučiti.
Prijatno!
*Јован с.с.
Е па, Јово, ово је баш мудро зборено! Алал вера! Поздрав!***
*домаћица
Такви смо ми причољупци - као деца, жељни знања и мудрости. Поздрав!***
..pričalica,zašto sam tu kod tebe,oću ponešto da obnovim..hvala.
*Јован с.с.
Хвала, Јоване, на твојој дивној искрености, која ме увек обрадује.***
*мира куглоф
Богами јесте тако. Ух, баш си погодила. Свако добро и теби.***
Ја сам у реали причалива, али зато људи знају са киме имају посла:)
Они који ћуте и праве се паметни, обично и немају превише да кажу:)))
*АнаМ
Ето како АнаМ мудрује, имајући пред собом Сизифов каменчић, хе, хе.***
Ех, морам признати да сам ја вееелика причалица. Да ли је то код мене врлина или мана, не знам.
Али има људи који ме још увек слушају :)))
П.С. Много волим Иву Андрића.
:***
Ја сам од оних, што треба да науче али и да обнове заборављено. Златна средина ... хе хе!
Свако добро Причалице.
*бихепи
Е то лепо овај одломак појашњава: не може у пуно приче да буде све истина, али искусан и разуман зна шта, како и где да тражи. За све, па и за причљивост, дакле, постоји мера.
п.с.: Драго ми је да је овај пост угодио, девојчице.***
*Миша
Чини се као и већина овде, хе, хе.
Свако добро и теби и твојима, Мишо.***
Od Andrića uvijek može da se nešto nauči ili ponovi.
Postoje ljudi koji od ničega naprave priču sa bojom i okusom. Pa ako neku i dodaju nema veze. kakvo bi jelo bez začina bilo.
pozdrav pričalice iz pričave
Волим овај цитат и објашњење људске насушне потребе за причом и приповедањем.
Да није било тог и таквог Хаима (узгред, његово име на хебрејском -чини ми се да је тај језик у питању-значи Живот, што даје још једну нијансу његовом приповедању и објашњава потребу коју већ поменух.
Овакви људи, иако имају непрестану потребу за причањем, ипак знају коме се шта може рећи, те посластице чувају само за оне који их заслуже.
А што волим ту Авлијуууу...!!!!Ух!
Сви смо ми заточеници Проклете авлије - тема је коју често задајем и о којој размишљам, наравно не губећи из вида каква је и какви се у њој све људи могу упознати.
Одличан избор цитата, драга Причалице.
*мандрак
Истина је што кажеш: има људи који заиста умеју да приповедају, да их је милина слушати, неке пак читати. Поздрав, приповедачу наш, приповедачки!***
*Ви
Очекивала сам ја од тебе да ћеш нам ти, драга Ви, нешто више рећи и о цитату и о делу, знајући колико ти је Авлија драга. А никад се не зна одакле ће прича да дође и због кога ће бити испричана, те зато причалице и постоје - да изненађују свет на сваки начин, хе, хе. Грлим моју милу професорку.***