Богородица Казанска
Сваког јутра владици су доносили извештај са ратишта о броју убијених и о томе
докле је дошао непријатељ. Након три дана бдења јавила му се у огњеном стубу
Сама Мајка Божја и објавила да је изабран он, истински молитвеник и пријатељ
Русије, да би пренео заповест Божју за земљу и руски народ. Ако све што је било
заповеђено не буде испуњено, Русија ће пропасти. "У целој земљи морају бити отворене цркве, манастири, духовне
академије и богословије. Свештеници морају бити враћени са фронтова и из
затвора, треба да почну да служе. Сада се припремају да предају Лењинград; он
се не сме предати. Нека изнесу", рекла је Она, "чудотворну икону Казанске Мајке Божје и нека је пронесу у литији
око града, тада ниједан непријатељ неће ступити на његову свету земљу. То је
изабрани град. Испред Казанске иконе треба одслужити молебан у Москви; затим
она треба да буде у Стаљинграду, који се не сме предати непријатељу. Казанска
икона треба да иде са војском до граница Русије. Кад се рат заврши, митрополит
Илија треба да дође у Русију и да исприча о томе како је она била
спасена".
Владика се повезао са представницима Руске цркве и са совјетском владом те им
пренео све што је било заповеђено. И сада се у архивама чувају писма и телеграми
која је митрополит Илија слао у Москву. Стаљин је позвао митрополита
лењинградског Алексија (Симанског), месточувара патријаршијског престола митрополита
Сергија Страгородског и обећао да ће испунити све што је пренео митрополит
Илија, јер више није видео никакву могућност да спасе положај. Све се догодило
онако како је било и проречено.
Није било снаге да се непријатељ заустави. Била је страшна глад, свакодневно су
умирале хиљаде људи. Из Владимирске саборне цркве изнели су Казанску икону
Мајке Божје и обишли с њом у литији око Лењинграда - град је био спашен. Многима је и до дан данас несхватљиво како се
одржао Лењинград, јер помоћи му није било: оно мало што су довозили била је
само кап у мору. Ипак, град је издржао. Поново
су се потврдиле речи које је светитељ Митрофан Вороњешки рекао Петру Првом о
томе да је град св. апостола Петра изабрала Сама Мајка Божја и док је Њена
Казанска икона у граду, и док постоје молитвеници, непријатељ не може ући у
град. Ето зашто Петровграђани тако поштују Казанску икону Мајке Божје. Она
је све време, од оснивања града, била његова Заштитница, као и целе Русије.
Занимљиво је и то да је блокада Лењинграда била прекинута на дан празновања св.
равноапостолне Нине, просветитељке Грузије. После Лењинграда Казанска икона је
почела свој поход по Русији. И Москва је такође била спасена чудом. Пораз
Немаца код Москве, то истинско чудо, јављено је молитвама и заузимањем Божје
Мајке. Немци су панично бежали, гоњени ужасом, путем су остављали технику и
нико од немачких и руских генерала није могао да схвати зашто се то догодило.
Волоколамски пут је био слободан и ништа није сметало Немцима да уђу у Москву.
Затим су Казанску икону превезли у Стаљинград.Тамо се испред ње одржавала
непрестана служба - молебани и помени погинулих војника. Икона је стајала усред
руске војске, на десној обали Волге, и Немци нису могли да пређу реку какве год
напоре улагали. Био је тренутак кад су браниоци града остали само на малом
комаду земље уз Волгу, али Немци нису могли да их униште јер се тамо налазила
Казанска икона Мајке Божје.
Славна Стаљинградска битка почела је молебаном управо испред те иконе и тек
после тога био је дат сигнал за напад. Икону су довозили на најтеже делове
фронта, тамо где су биле критичне ситуације, на места где су биле припремане
офанзиве. Свештенство је служило молебане, војнике су шкропили светом водицом.
Како су сви са дирнутошћу и радошћу прихватали све то! Дошло је време славне
руске старине! Какви су били молитвеници на руској земљи! И Мајка Божје је
њиховим молитвама терала непријатеље, уносећи ужас у њих. Приче о чудесним
случајевима чуле су се и од многих бораца на ратишту, рачунајући ту и оне који
нису веровали у Бога.
И још једна чињеница. Кијев - мајку руских градова - ослободила је руска војска 22. октобра - на дан празновања Казанске иконе Мајке Божје (по црквеном календару, или 4. новембра по новом). И то је било веома значајно за руски народ: одатле је почела Русија, ту се догодило крштење руског народа, који је заувек изабрао хришћанство и православну веру. Сва истинска сила и сва истинска срећа руског народа је у православној вери! Двадесет хиљада храмова Руске православне цркве је било отворено у то време. Тада се молила сва Русија! Молио се чак и Јосиф Стаљин, о чему постоје сведочанства.
+ + +
Стаљин је после рата испунио дату реч и у октобру 1947. године, позвао
митрополита Илију у Русију. Бојао се да не испуни налоге Пресвете Богородице, зато
што су се остварила сва пророчанства предана преко владике Ливана. У Москви су
га дочекали уз највише почасти. Приликом његове посете Лењинграду, улице око
Владимирског саборног храма биле су закрчене народом. Митрополиту Илији су
поклонили икону, крст и панагију украшену драгим камењем из свих делова земље,
чиме је симболично цела Русија учествовала у поклону. Стаљин је лично
организовао израду панагије и крста ангажујући најискусније јувелире у држави.
Када је митрополит Илија изашао из Владимирског саборног храма, из 200.000 грла
заорио се тропар „Заступнице
усрдна...''.
Данас се чудотворна Казанска икона Пресвете Богородице чува у Владимирској
цркви у Санкт Петербургу и представља знамење благодатног покрова Царице
Небеске.