Дејана Бачко
Она је храбра и то је најлепша, највећа и најузвишенија њена особина.
Не плаши се ничег, али није само по томе храбра. Храбра је јер се није
помирила са животом инвалида, него осамосталила и ради све сама. Она је
ведра, весела, позитивна, вицкаста, умиљата и лепа. Упорна је и
истрајна до тврдоглавости. Вешта је и еластична да не поверујемо шта
све може својим телом. Као и сви уметници, не воли стеге и ничим је не
можете натерати, ни приволети да ради оно што неће. Рећи да је
радознала је сувише слаб израз за неодољиву потребу да изазива и
испитује саму себе, ризикујући своју сигурност. Ризик је кључна реч за
Дејану Бачко. Али, да није било изазова и авантуре, не би било успеха.
Много пута је улетала у ситуације, у којима се ни ми не бисмо снашли,
нисмо сигурни да ће успети, али она се увек некако снађе. Тако је у
другом разреду из залета прескочила козлић без ичије помоћи. Ради салто
боље од свих нас у одељењу, а с дечацима равноправно игра фудбал. Током
рада на овом пројекту скувала је кафу менторки на решоу који стоји на
малој столичици. Зар то није авантура без премца!? За оне који не знају
Дејана нема руке.