Четвртак, Јануар 22, 2009
Наши стари родитељи
(Young mother with children - слика са нет-а)
Једна румунска басна каже како је једна ластавица имала петоро малих ласти. Уз пуно труда бринула се о њима да би их све отхранила и дочекала да сви порасту. Сву своју мајчинску бригу је усмерила на њих.
Али једног дана, остарела ластавица се разболела и није се више могла сама хранити. Позвала је своју децу да се брину о њој. Мале ласте су показале жељу да се брину о својој старој мајци.
Првога дана свих петоро су јој донели по једно зрно хране. Исто је било и другог дана. Али трећег дана само троје је мајци донело храну а после тог дана више јој ниједно није притекло. Мајка је остала гладна неколико дана да би на крају од глади и угинула.
Тако је једна мајка отхранила петоро деце а њих петоро нису могли хранити једну мајку.
Колико такве деце постоји данас у нашем друштву која напуштају своје родитеље, остављајући их да умру од глади. Много је таквих примера, где су родитељи жртве небрижне деце своје. А несрећа је што се сете својих родитеља само кад ови затворе очи.
Тада долазе као орлови да уграбе од очинске имовине шта је преостало.
Тада се сећају да су деца својих родитеља.
Nažalost, dešava se i kod ljudi. Sećam se majke koja je rodila petero dece, a nijedno nije htelo da je uzme iz bolnice na oporavak, nego je ostala u bolnici do kraja.
"sve se vraća, sve se plaća, ne kao pretnja nego kao upozorenje. a ima mesta i za
"čuvaj mamu da ti duže traje"
Prijatno!*
*yachting
Хвала за коментар и добродошао!
*сањарења56
И ја памтим безмало сличан случај, где су деца довела мајку у болницу да умре. Једва да се ко распитивао за њу а камоли да су је посећивали. Туга!
*домаћица
Али, ипак, не увек и не сваком. Онима који се надају вечности, њима се допушта ради духовног добра и разумевања, верујем, док другима бива `све лепо и бајно`, али после тога следи - авај! Другим речима, ако и заслужимо, боље је да овде отплатимо, неко да вучемо такве дугове са собом.
И да, мајка је Једна!
Поздрав!
Znam mnogo takvih slučajeva... nekad sam radila u bolnici...sećam se jedne žene koja se svake večeri molila da umre, da ne gleda kako joj deca ne dolaze...
*anam
Верујем, јер верујем да се једино тамо где је патња, уистину виде и познају људи.
Велики ти поздрав шаљем, баш сам те се ужелела. Не стижем баш све да испратим, али са собом носим драге блогере.
Ne pišem na ovom blogu... ali mi se dopadaju mnogi postovi... ima dragih ljudi ovde... i duhovitih... volim da ovde dodjem:)posebno na tvoj blog.
Znaš...volim šalu, pa čak i kad je oštra...:):)
*анам
Е баш ми мило, АнаМ, на овом дивном коменту! Кад год дошла, добро дошла, мада знаш ти то већ. Поздрав - где год да си - и свако добро.
Cega se bojim to je samoca u starosti...ta nemoc...hranim dvoje djece koje ucim da je porodica stub svega i da treba da smo uvijek tu jedni za druge,pa se nadam da tu samocu necu okusiti...prije sam gledala neku emisiju na TV gdje su prikazivani staracki domovi u Srbiji.Koliko je bilo tuzno toliko i veselo.Postoje one tuzne price gdje su stari ljudi tu prepusteni sami sebi,zaboravljeni,ali sa druge strane su oni koji tu prozivljavaju drugu mladost,koje su djeca smjestila tu iz opravdanih razloga,koji odlaze ponekad kuci i koji su stvarno tu sretni.Ovo je tema o kojoj bi se moglo dosta pisati,jer sve vise ljudi zaboravlja ko su i odakle poticu,pa tako i svoje roditelje koji su ih izveli na put...
*грлица
И тема је која заслужује да се ова прича преноси и проноси...
На сву срећу много је и оних лепих примера, и истински срећних породица, које пружају наду.
А овакви текстови можда помогну да тужних животних прича буде мање.
*Јанакис
Радујем им се увек, јер све док их има - и наде има.
У праву си! Овај текст је и постављен тога ради.
Sta bi ocekivali
Ocekujte ono sta radite jer deca su samo kopija odraslih
nemojte ocekivati da ke deca dase brinu o vama ako vi niste za vase roditelje....
Ako roditelje gledamo samo kroz prizmu novca i ako tako su nas vaspitavali, ljubav uvjek su nadomestili novcem,,,to nije potpuno jer novac nema toplinu
*Миле
Али деца не припадају само родитељима, већ и друштву у целини. Чињеница је да ће деца најпре понети оно што код куће науче, али у друштву ће се то све или учврстити, или расплинути. Но, најважније од свега јесте то да је свако дете јединка за себе. Свашта нам може бити на наук или одмет.
Хвала за коментар и добродошли! :)