Четвртак, Мај 07, 2009
Мачак у чизмама
Имао неки млинар три сина, млин, магарца и мачка. Синови су млели, магарац доносио жито и односио брашно, а мачак хватао мишеве. Кад млинар умре, синови поделише наследство: најстарији доби млин, средњи магарца, а најмлађи мачка. Растужи се он и стаде у себи говорити:
- Ја сам најгоре прошао. Мој најстарији брат може да меље жито, други може да јаше на магарцу, а шта ћу ја с мачком? Могу од њега направити крзнене рукавице и то је све.
- Слушај, – проговори мачак који је изгледа разумео његове мисли, – немој ме убити да би направио пар лоших рукавица. Наручи ти мени чизме тако да могу изаћи и показати се пред људима, па нећеш дуго чекати на моју помоћ.
Млинарев син се зачуди мачковим речима, па како је баш у том тренутку наишао обућар, он га позва и рече да мачку узме меру за чизме. Кад су чизме биле готове, мачак их навуче, узе врећу, насу у њу мало жита а при врху намести узицу да се врећа може свезати, па је забаци на раме и оде на две ноге као човек.
У тој земљи је владао цар који је волео јести јаребице, али невоља је била у томе што их је било тешко набавити. У шуми их је било колико хоћеш, али су биле тако опрезне да их ни један ловац није могао уловити. Мачак је то знао, па науми да опроба срећу. Кад стиже у шуму, рашири врећу, разастре жито, па један крај узице стави у траву а други иза грма. Ту се сакри па, притајивши се, поче осматрати. Јаребице се ускоро појавише, опазише жито, па једна за другом почеше скакати у врећу. Кад их је у врећи било већ прилично, мачак повуче узицу, притрча и заврну им вратове. Забаци врећу на леђа и упути се право у царев двор. Кад стиже, стражар викну:
- Стој! Куда ћеш?
А мачак ни пет ни шест већ одговори:
- Цару.- Јеси ли луд, – рече стражар – мачак да иде цару!- Де, пусти га – рече други стражар. – Знаш да цара често мори досада. Можда ће га мачак развеселити фрктањем и мјаукањем.
И тако мачак изађе пред цара. Дубоко се поклони и рече:
- Мој господар, гроф... – па ту изговори неко замршено и отмено име – препоручује се господару цару и шаље ове јаребице које су се ухватиле у његову замку.
Цару се толико засјајише очи над лепим и угојеним јаребицама да се надуо од радости, па нареди да мачку из ризнице у ону врећу наспу толико злата колико може понети. На растанку му рече:
- Однеси то своме господару и захвали му на поклону.
За то време је сироти млинарев син седео крај прозора и с главом подбоченом рукама размишљао како је, авај, последњи новчић дао за мачкове чизме – а шта му може мачак донети. Кад, ето ти мачка, бубну на врата, збаци врећу, развеза је, истресе злато и рече:- Ово ти је за чизме, а цар те поздравља и много ти захваљује.
Млинарев син се обрадова злату, али никако да схвати како је мачак до њега дошао. Свлачећи чизме, мачак му све исприча, а онда рече:- Ето, сад имаш довољно новаца, али неће на овоме остати. Сутра ћу опет обући чизме и учинити те још богатијим. Да знаш, цару сам рекао да си ти гроф.
Сутрадан, као што рече, мачак навуче чизме па опет крену у шуму и однесе цару још богатији улов. Тако је било скоро свакога дана. Мачак је доносио кући злато, а цар га је толико заволео, да му је допустио улазити и излазити код њега без најаве и шврљати по дворцу до миле воље. Једном се тако мацан грејао крај огњишта у царевој кухињи, кад наиђе кочијаш и поче негодовати:- До врага и цар и принцеза! Баш сам хтео да одем у крчму пити и картати, а ево морам да их возим у шетњу до језера.
Кад мачак то чу, пожури кући и рече своме господару:- Ако хоћеш да постанеш гроф, пођи са мном на језеро и купај се у њему.
- Ах, милостиви царе! Мој се господар купао у овом језеру а наишао лопов и украо му одећу. Ено господина грофа у води, не може од срама испливати, а ако дуго остане, прехладиће се и умрети.
Кад то чу, цар нареди кочијашу да стане, па посла човека из своје пратње трком у дворац да донесе једно његово одело. Млинарев син обуче раскошну одећу, а како га је цар већ познавао као грофа који му шаље јаребице, позва га поред себе у кочију. Царева кћи се томе обрадова, јер је млади гроф био леп и одмах јој се свидео.Мачак је, међутим, отрчао прије њих, па кад стиже до неке велике ливаде где је преко сто људи косило траву, упита их:- Људи, чија је ово ливада?
- Великог чаробњака, – одговорише му.- Слушајте, сад ће се овуда провести цар. Кад упита чија је ливада, ви одговорите: грофова. Ако тако не рекнете, сви ћете бити побијени.Онда одјури даље и стиже до њиве под житом, тако велике да јој се није видео крај, а на њој је жњело преко двеста жетелаца.
- Људи, чија је ово шума?
- Прича се, милостиви, како можеш, по вољи да се претвориш у било коју животињу. Што се тиче пса, лисице или вука, то бих још и поверовао. Али да можеш да се претвориш и у слона, то ми се чини сасвим немогуће, па сам дошао да се сам уверим.
- Како да не, мачкићу мој, могу ја и то – па учас поче скакутати по соби претворен у миша.
Мачак скочи, улови га и поједе.За то време цар се возио у кочијама са грофом и принцезом, и у то стигоше до оне велике ливаде.
- Чија је ово ливада? – упита цар.- Господина грофа – повикаше људи, како им је мачак наредио.- Леп комад земље, господине грофе – рече цар. Кренуше даље и стигоше до великог житног поља.- Чије је ово жито? – упита цар.- Господина грофа – опет му одговорише.- Ах, ох, господине грофе, лепо имање! – рече цар.
Стигоше тако и до велике шуме.- Чији је ово гај, људи?- Господина грофа.Цар се још више зачуди па рече:- Ви сте веома богат човек, господине грофе, скоро да ни сам немам овако дивну шуму.
Коначно стигоше и до чаробњаковог дворца. Мачак је чекао горе на степеницама, а кад се кочија заустави, он сјури, отвори врата и рече:- Господару, добродошли у замак мога господина грофа и он је срећан због части коју му чините.
Цар изађе из кочије и задиви се прекрасном дворцу који је био већи и лепши од његовог, а гроф поведе принцезу уз степенице у дворану која је блистала од злата и драгог камења.
Тада гроф испроси принцезу, а кад је цар умро, он га наследи и постаде цар те земље, а мачак у чизмама његов први министар.
Браћа Грим
(Илустрације: Gustave Doré)
Namucih se citajuci,ali Braca Grim su zasluzila,kao i ti.
Bas sa prava pricalica,he he.
Pozdrav,a spremi mi neku sliku tvojih reka.
He , he - kako ti ono rece na pocetku : sve u pricama biva?
Mada , mogla bi se povuci paralela i sa danasnjim svetom. Pozdravljam te.
bajka koju sam kao dete sasvim dugačije doživljavala. sad me natera da razmišljam. i kao i uvek neki novi delić istine pronadjem.
Prijatno!**
Eto sta nama treba
Macak!
...bar u pricama uzivamo...poz...
*Талас
Ма и ја муку мучим да поставим текст како треба и без цензуре, али ми некако слабо иде. А назив блога мора се оправдати. Бистро!**
*јеленче
Па зар не бива? Ја сам само блог окитила нечијом мудрошћу која је то изрекла. Паралеле се могу подвлачити из сваке приче са свачијим савременизмом. Поздрав!**
*домаћица
Ма какав камен мудрости да се извуче из сваког па и поновног читања прича - добро је покупити. И ја тако радим. А сасвим је разумљиво да са сваким новим отварањем наилазимо на Ново. Поздрав!**
*сањарења
Не знам ко му је агент, да гу питамо, бре... Поздрав!**
*Јован с.с.
Све док причољупци уживају - ужива и Причалица. Поздрав, Јово!**
*сањарења
Чим сазнам - јављам! Ако ме нема, на задатку сам. Можда и потраје, хм. Ма послаћу већ неког уместо мене, само да се са собом усагласим.
...svaku pricu saslusam,a odabir je u detaljima,iz svake prica ima po nesto da se sazna ili nauci,,...pricajte--slusam i poz...
macak u cizmama
Ovu pricu je napisao francuski pisac SARL PERO ,
a ne Braca Grim ...
Toliko da se zna ...
*светлана
Поздрав теби, Светлана, и хвала што си донела информацију са којом сам ја већ била упозната, с тим што сам дознала и још неке, а то је да је и Шарл Перо, попут браће Грим, био сакупљач прича, које је потом обрађивао, додајући им мотиве из народне традиције и фолклора. Иначе, по сазнањима до којих сам дошла, бајка је сврстана у европске. Тако и Пепељугу налазимо код више бајкописаца. Свако добро.
Thank you very much for the invitation
Thank you very much for the invitation :). Best wishes.
PS: How are you? I am from France :)