Они који су се наслушали о мојим хтењима за отварање блога, најзад, могу да одахну. Јер, био је потребан повод за искорак, а лепши од књиге, чије корице видите, на блогу који ће и сам да говори кроз приче, није могао да буде. Са њеним изласком развејани су сви они страхови, за које верујем да ниједном почетнику, када су блог и блоговање у питању, нису страни. Највећи од свих је, несумњиво, `хоћу ли ја то умети?`. А док човек не проба и не окуша се, не може да зна; нити да полети, док му не израсту, али и не очврсну крила. И управо та крила и ту чврстину добила сам са књигом, са којом се не само представљам, већ и авантуру у приче свакојаке започињем.

 

(Илустрација за књигу «Све у причама бива» - Зоран Живојиновић)

Али пре него што вас позовем на дружење, хтела бих да вас упознам са овом збирком приповедака «Све у причама бива». У то име послужићу се одломком из једне од рецензија, коју је написала Виолета Милићевић, песникиња и професор књижевности и српског језика:  

«... Јелена нас подсећа на пролазност и испразност живота у коме нема моралних принципа заснованих на поукама Књиге над књигама. Зато садржинску окосницу њеног дела чине одломци из Библије којима, у првом делу књиге, најављује оно о чему ће приповедати, пре него што пређе на конкретан догађај или ситуацију. 

Наравоученије на крају сваке приче опомиње нас, понекад сестрински, мајчински или пријатељски, на грешност својствену људима, али и на могућност да кроткошћу, жртвовањем, трпљењем и стрпљењем, стоичким подношењем онога што нам се догоди – постанемо достојни имена Човек и достојни Творца Коме све дугујемо. 

Јунаци ове несвакидашње књиге нису само људи, већ и птице, животиње, дрвеће, јер је приповедач свестан да је све што постоји Божија творевина, да је све у нераскидивој вези, те да човек треба да води рачуна и о заштити природе, а не само људског рода. Самим тим што је круна Божијег стварања, човек треба да буде достојан син свога божанског Творца и да са љубављу и пажњом гледа на свет око себе... 

Књига „Све у причама бива“ обилује и светоотачким предањима, народним изрекама, пословицама, мудростима, али и универзалним истинама.

Није случајно уводна приповетка у овој збирци „ Савезник“, која представља свет у малом. Приповедач, као осведочени заштитник и заговарач добротољубља и гостољубља, већ у уводном делу, цитирајући Библију, говори о насушној људској потреби за миром, али миром у савезу са Богом, миром на свом огњишту, будући да на њега имају право сви људи. Док је слоге и мира, свет личи на оазу (у Јелениној приповеци видимо склад у коме живе паун, кос, орао и други представници животињског света), а кад незахвалност, безобзирност и пакост доведу до трвења и поремећаја поретка и склада, онај који има уши да чује и који има моћ да делује, у овом случају орао, краљ висина, али и заштитник Српства – зар није очигледно да то може бити једино Свевишњи? – не оклева и штити оне који су угрожени. Оно што је стављено на крај ове приповетке, као епилог, односи се на Косово, и опомиње сваког Србина да не заборави своју свету земљу, јер је то једини начин да приведе и себе и њу спасењу...

Приповедање Јелене Јергић тече природно, једноставно, ведро и бистро, као река. У тој реци се огледа српски језик, чист, здрав, народни, очишћен од свега што је неприродно, непримерено, туђе или сувишно.

Све приповетке писане су у народном духу, засноване на исконској народној мудрости, и све звуче као да су народне (приповедач је у збирку уврстио и неколико народних приповедака), али је приповедање уједначено у целој збирци...»

Сви заинтересовани, који желе да купе књигу «Све у причама бива», чија је цена 170 динара, могу да је потраже на сајму књига у Београду, на штанду СКОР-а (Савеза књижевника отаџбине у расејању), у приземљу хале 14, ул. Николаја Велимировића, са десне стране, негде иза половине улице, штанд 1527. Тамо се налази у друштву своје `књиге-сестре`, како смо их Виолета и ја назвале, «Из Русије с љубављу», чији је Виолета Милићевић, као што већ написах, песникиња и један од рецензената моје књиге, те ходочасник по Светој матушки Русији, аутор.

Па драги причољупци и причољупкиње, ма одакле долазили и ма одакле полазили, свратили речима, ћутањем, мислима или тек погледима, желим да вам свима још једном пожелим најискренију добродошлицу у свечудесни свет прича једне Причалице!