- Глава прва -

У почетку, мада и дуго после тога, причало се за мене како сам ја "памет света". Живећи у уверењу да реченом не треба противречити, допустио сам себи да поверујем у то.

О, какав је само тих дана био мој живот! Летео сам по облацима без икаквих стега и обавеза, а изговоре сам тражио, и налазио, у својој незаситој жељи и неутољивој глади за ужицима. Препуштајући им се на милост и немилост, оне су, ову ватрену приврженост њима, итекако зналачки умеле да награде. Из дана у дан одгуривале су моја крила у све чаробније и неслућеније пустоловине, тако да сам, и не слутећи, постао њихов роб.

 (Даље)