Прича свих генерација
Била једном три стабла на брду у шуми. Разматрали су своје наде и снове када прво стабло рече: "Једног дана, надам се, ја ћу постати ковчег за благо. Можда ћу бити украшен предивном резбаријом и свако ће моћи видети лепоту."
Тада друго стабло рече: "Једног дана ја ћу бити моћан брод. Носићу краљеве и краљице преко вода и пловићу до крајева света. Свако ће се осећати сигурним у мени због снаге мога трупа."
Коначно, треће стабло рече: "Ја желим нарасти и бити највишље и најравније стабло у шуми. Људи ће ме видети на врху брда, гледаће на моје гране и мислиће на небеса и на Бога и како сам им близак. Ја ћу бити најзначајније стабло свих времена и људи ће ме се увек сетити".
наставак...
За мој излазак највећу је препреку стварала решетка боје неба, што се унедоглед прострла нада мном. Да бих, некако, пробио ово огледало, била ми је потребна опипљива снага, па се овај задржани вишак течности показао као веома користан. Уз његову помоћ, ја са лакоћом пробих водено стакло, а оно се, под силином којом јурнух на њега, распрште попут кишног облака.
Враћајући у овлажена плућа добро познати мирис слободе, моја се крила широм размахнуше. Затим кренух, да се што пре удаљим од овог места; инстинкт ми је налагао да тако треба.