Све у причама бива

Прота Андреј Ткачов, познати руски свештеник, описује једну сцену у времену пред револуцију: један комуниста је ушао у препуну цркву у току службе, пришао и упалио цигарету на свеће. Потом је свештенику ударио шамар и њему је Путир испао на земљу. Уместо да га провуку кроз шаке и избаце из цркве, верници су ћутали. То је био знак: за револуционаре да могу да покрену свој план а за Царску Русију да ће да пропадне.

Пре неки дан жена је ушла са псом у цркву, била је служба у току у препуној цркви. Пришла је да купи свеће а продавачица када је видела пса рекла је жени да га изведе из цркве. Жена је извела пса напоље а затим се вратила и почела да држи лекције продавачици шта је хришћанство, љубав према животињама, како имамо слободу да ми уђемо у цркву кад хоћемо и како хоћемо....сви су ћутали.

Данас су сви одреда почели да држи лекције Патријарху како сме да се понаша, шта сме да говори, како да служи, са ким да се састаје. И не само њему већ и већини Епископа. Ми ћутимо! Ускоро ће почети да прекидају службе и нападају и физички свештенике. Ако будемо и тада ћутали....тући ће и нас! 

Биће јахања!- злураде се неки, сведочећи чија су деца и какве су приче слушали у кући. Ја сам слушао ђеда како су нам на крсну славу усташе запалиле 36 рођака у кући. Свог брата Војислава ђед је препознао после по дугметима на капутићу. Зато је данас Република Српска бастион српства, та слобода је јако скупо плаћена. Новосадски Лимани и круг двојке у Београду и даље живе у Југославији и пате за временима без цркава и попова. Аутошовинизам је изгледа неизлечива болест.

Завршићу једном анегдотом: У Суботици сам био неким послом и сретнем једног брата Рома код цркве како проси и дам му неки динар. Питам одакле је каже из Чуруга. Реко, ко наш Патријарх. Он одговара: Прле? Ух брате, ми смо генерација, туко сам се са њим у школи. Опасан шибаџија!

Не знају многи с ким имају посла. Бог кукавице не воли, воли шибаџије или што би данас рекли фајтере. Наш Патријарх то јесте. Преживела је Црква и Диоклецијана и Нерона, Хитлера и Павелића, преживеће и савремене прогонитеље. Наше је само да бирамо: хоћемо ли уз Патријарха, Светог Саву и Христа или са другом екипом из поднебесја. Ћутања и средине нема.

Аутор: Владика Фотије