Среда, Децембар 30, 2009
Зимска прича
Излазим напоље и као сваки добар домаћин вучем за собом лопату. Меркам тротоар: докле је моје, а одакле је комшијско, постављам невидљиву границу и крећем да чистим снег. Чек`! Још мало провере... Ипак се померам још метар напред. Да, одавде је моје. И, што бих ја чистио туђе....?
Чујем комшијску капију. Излази комшија; и он за собом вуче лопату. На његово кратко: „Добро јутро!“, одговарам „истом мером“. Зауставља се на једно метар од мене. Чистим, и прву линију без снега остављам као под конац. Испод ока гледам комшију. Видим и он нешто мери, завиркује и нишани. Напокон, и он нађе неку своју невидљиву границу. Снажним ударцем лопатом о снег даје ми до знања да је "граница" баш ту - метар и по од мене. Не хајем много за његов гест. Нисам ни ја од “јуче“ па да не знам где је "граница". Видим, и он ставља прву линију под конац.
Окрећемо један другом леђа и крећемо свако ка свом делу! Сваким кораком све смо даље и даље. Само су лопате причале.
По завршеном послу, на улазним вратима сударам се са ћеркицом добро обученом за први снег.
- Тата, идем напоље да се играм... Опааааа! Ал’ је нападаоооо!
Улазим, размичем завесу и кроз прозор гледам онај “ничији“ бели део тротоара оивичен "границом" црног асфалта. Не, ја га нећу чистити! Случајно погледах у комшијин прозор; тамо се завеса врати на своје место. Вратих и ја моју!
- Прелепоооо! - излете реч усхићења комшији и мени у исто време. Као по неком договору.
- Хвала вам што сте оставили овај део неочишћен – рече моја Милица.
- Хвала вам што сте мислили на нас – рече комшијин Урош.
Комшија и ја се ни не погледасмо. Можда од срамоте... Можда због новог најављеног снега и нових „граница“... Можда и због зима које ће нас тек задесити.
Или због наше паметне деце.
Зато, пустимо нашу децу да се играју без “наших граница”!!!
аутор: Сомии
Ову предивну истиниту причу написао је члан форума Творац града, Сомии, кога сам замолила, на радост моју а надам се и вашу, драги причољупци, да је објавим на блогу, што је он, више него вољно, прихватио. У додатку је, испод приче, написао и ово:
„Ову сам причицу написао прошле године. Актери ове приче овогодишњи велики снег дочекаше прављењем заједничког Снешка Белића. Причу сам показао комшији. Само се насмејао и бацио ми “коску”. Можда у мојој причи постоји макар мала поента.“
Stvarno je lepa prica, i taman pokazuje komsijske odnose na ovim prostorima :-)
Pozdrav
*сопран87
Ја ћу и овде још једном да подвучем како су истините приче најлепше и најпоучније. Поздрав и теби!***
*сањарења
Мислим да је радост наша што смо поделили ову причу са свима вама. Хвала, мила.***
Prvo moram da primetim, da imas najlepsi blog na www.blog.rs-u :)
Znaci, bas me je odusevio.
Ima da budem jos cesci gost :)
A prica ne da je istinita... nego "boli" od istine!
Hvala vam oboma na divnoj prici.
I pozdrave saljem iz Temisvara!
:***
*бихепи
Хвала, мила девојчице! А то је стога што причољупци заслужују да буду и литерарно и визуелно и аудио угошћени. Радујем се што ти се прича допала. И поздраве исте јачине шаљем и ја теби из нимало равног Срема. Грлим!***
I poučno i lepo.Pozdrav.
Biće da su dječica najrazboritija. Kad bi bar malu mrvicu njih poslušali mnogo bi manje komplikovali.
Lijepa pričica koju si odmah prepoznala i nama predstavila.
pozdrav
Деца не познају границе, односно њихова жеља за игром руши све границе,па и оне које (п)остављају одрасли.
Благо оним родитељима чија деца не виде границе или их претварају у своје играчке које спајају људе и улепшавају овај свет!
А прича није само поучна, већ вансеријска
Најискреније честитке и аутору и колекционару лепих прича!
meni se dopadaju i ovi na blogu sneškovi :) a i ovi uživo gore opisani:)
Deca i njihova ne sebičnost... učimo od njih.
Jednom je neko rekao,na dečiji nivo se ne spuštaš ne dižeš !
*мандрак
Као и увек причалица је вазда у потрази за добрим и поучним причама. Још кад су деца у њима носиоци поуке, како им одолети! Поздрав, драги приповедачу - ми се разумемо, зар не, хе, хе!***
Pričalice naravno evo sad kad bi pao snijeg znam u kom pravcu bih čistio i dokle.
pozdrav
*Ви
Морам овде да испричам још нешто везано за причу. Наиме, ја сам се са њом срела пред сам Празник Светог Николаја, и кад се код мене накупило гостију на слави, ја им причу испричах. Како су све махом били младићи, братово друштво, они саслушаше причу, али по завршетку наста кратак тајац, да би се тек унеке насмејали, хе, хе. Толико им је, ваљда, требало да разумеју поенту. Но важно је да су је разумели.
Хвала, Ви, што си нам се придружила у овој предивној Зимској сказки. Грлим!***
*херби
Добро нам дошао, Херби! А с обзиром да су снешкови на блогу, а блог јаван, слободно се послужи којим год волЕш, хе, хе. Хвала за коментар. Читамо се. Свако добро.***
*мандрак
Хе, хе, надам се да ће и твоје комшије једнако погранично да размишљају, јер за чаролију је потребна сарадња више страна.***
oduševljena i pričom i odelcem za blog.
puno te voli jedna jako umorna...
Prijatno!
P.S, ostalo nadoknadjujem posle prazničnih gužvi*
pa, da...
da ja opet cutim...
sve te takve price procitam, ali necu nista da kazem, jel to ok ?
:**
Нада је да ће наша деца бити боља од нас... не само нада...вапај....
и да наша деца неће оставити својој оно што смо ми оставили нашој деци...
*домаћица
Хвала, причољупцу мој драги! Премда уморној, ја ти од срца шаљем најтоплије поздраве поводом свих славља која вам предстоје. Љуби те причалица пууунооооо!!!***
*настасја
Знаш како, и ја наиђем на приче које бих могла свакако да прокоментаришем, али имам једну кочницу: моја деца то са мном читају, па онда, њих ради, гледам да оставим оно што ће им користити. И кад чујем где они почну да препричавају на начин који и мени самој одговара, онда у томе настављам да корачам. Ето, ако је помогло, мада свако има своје. Љубим милу Настењку.***
*АнаМ
Благо свакоме ко има децу да га подучава добру. Јер нико о добру не зна тако као деца. Па нек живи нада да ће тако и да буде. Поздравче, Анамче!***
:) како они у свему виде добро... :)))
Izvini pričalice ali ja prvo moram da pohvalim novi izgled tvog bloga koji me je ODUŠEVIO!!!!
A priča je kao i uvek divna,
i dobro je da komšije nauče nešto od dece!
*зорка
Да, да, но је право чудо да смо и ми некад били деца. Грлим по нашки!***
*Теа
Ружице, мила, све ти је познато у вези са позадином, хе, хе. А хвала ти што си нашла заједно са нама да је прича добра. Љубим!***
*полууспаванка
Извињење уважено, хе, хе и примљено с достојном пажњом! Поздрављам још једног причољупца!***
u pravu si...
ja samo imam jasno misljenje o svemu... pa ne bih da tako javno i pred svima ga iznosim - jer nema potrebe, cinim to gde treba :)
ljubim i ja tebe mnogo!
sve najbolje za praznike i u novoj godini :***
*настасја
Тако је, Настењка! Треба чинити то тамо где заиста треба. Свиђа ми се то!
Љубим и ја тебе и желим свако добро!***
I dalje su nam potrebne vize.
Za one koji u ponašanju prelaze sve granice.
Najlepse zelje dragoj nam Pricalici. Nikad nam se neispricala :)
:*
*Пинокио
Свако добро и теби, драги Пинокио! Да се читамо, него како!***
autoru priče ništa sem Sjajno!
a tebi draga topli zagrljaj i zahvalnost što si nas sa ovom pričom upoznala
Prijatno!
*домаћица
Захваљујем се у његово али и у своје име. Надам се да сви актери уживају негде у овим празничним данима. Поздрав!***