Среда, Мај 23, 2012
Јапан Србији
Да би се искра винула у небо, како је читам између редова ове песме, треба најпре да се повије до земљице црне, да је пољуби и започне свој пут ка висинама. Вероватно једино тако може и да се успостави она духовна вертикала између неба и земље, између жеља и остварења, настала савладавањем разних олуја или вирова, у зависности од врсте препрека.
Дубина је оно што обележава ову песму.:-)
*Ви
Нешто слично је рекао и, мислим, Свети Филарет: "Господе, премда знам да је грех, али дође ми да самог себе пољубим у руку, јер си и њу Ти створио!" Тако је у нама заједно земља и небо и треба и једном и другом дужну љубав поклањати, али све у мери и разумности. Препреке су ту само да нас јачају у нашем настојању: оне су педагог и телу и души. А океан има боју неба! :)
Дубина као висина... :)