Предговор за књигу „ВЕВЕРИЦА МИЦА И ОСТАЛИ ПЕСМУЉЦИ-ПАТУЉЦИ“

Маје Д. Недељковић

Откако су се наши драги Песници, злата вредни, преселили у неке више светове (Чика Јова Змај, Мика Антић, Бранко Ћопић и остали Вечни Дечаци) наша Дечија Поезија остала је да, попут сиротице, чека неку нежну руку која ће да је пригрли и обрадује…

И ето, дочекала је Српска Дечија Поезија руку која је грли, радује, нежно подучава, засмејава, открива светове онаквима какви стварно јесу, а свет је онакав каквим га види дете и најбољи му је друг Дечак-Песник, a у овом случају Песникиња-Девојчица!

Лепо и лако је било расти уз Вечне Дечаке минулих времена, лако је било схватати свет уз њих. Како да дете упозна свет без доброг водича, како да се креће без истинског путоказа? Тешко, скоро немогуће. У мрачној шуми човечанства лако се изгубимо. Али, на нашу радост, сад опет имамо са ким да растемо, има ко да нас опет поведе кроз тајне пределе… Тај наизглед једноставни водич, а драгоцени путоказ, зове се „Веверица Мица и други песмуљци-патуљци“. Дакле, ако неко не зна куда и како даље кроз густу шуму знања и незнања, онда нека следи трагове „Веверице Мице“ и стићи ће до жељеног циља.

На том важном и чудесном путу „веверица Мица и њени мали распевани другари“ воде нас и откривају нам како се то друже пужеви и руже, или жуту тајну једног маслачка и љубомору мачка и сав тај свет који шумори, ромори, жубори, говори… Са „Веверицом Мицом“ се пева и учи, јер за њу су учење и певање синоними. И тако певајући-учећи, откривамо Месеце стражаре у години, који не дају Зими да се меша у послове Пролећа, а ни Пролећу у послове Јесени, а ни Лету да шкраба куда хоће, осим по мору које је његова лична свеска.

После упознавања тих „мудрих појмова одраслог света“ - простора и времена, „Веверица Мица“ нам открива необично-обична бића: пчелицу радилицу, паче које воли колаче, дивне шкољке бисерне, козе као Барбика розе, жирафе са гутљајем кафе… И све то испод дуге, уз таласе што шуме и дрво што се смеје и баца нам у наручје зреле плодове…

Обрадујте своју децу „Веверицом Мицом“! Допустите им да певају, а уједно и уче са њом. Ни мање књиге, ни већег уџбеника! Тако би засигурно о „Веверици Мици“ рекли, да је упознају (а и рећи ће јој - кад тад), Чика Јова, Чика Мика, Чика Бранко и остали Вечни Дечаци. Сложићете се - они знају шта говоре!

Нада Нововић

 

 

 

КО ШТА ВОЛИ...

Море воли да шумори

извор воли да жубори,

киша воли да ромори,

дете воли да говори,

а жабица да жабори.

 

БЛАГО НАМА

Благо нама буба-марама,

баш смо лепе, мале и црвене

и туфнама дивним украшене,

а имамо још и крила

да летимо ми на њима!

 

ПУЖИ, ПУЖИ...

Жуту ружу држи Ружа и на ружи пужа:

„Пужи, пужи пуже преко жуте руже;

пужи, пужи рогове на ружине листове;

пужи, пужи кућицу на ружину латицу!“

Баш се лепо друже пужеви и руже!

 

ПРОЛЕЋНА СЛИКА

Док им благи ветрић пирка

дивно лете три лептирка

плави, бели и црвени

по сунчаној жутој пени,

лете, лете, лете, лете,

па на шарен цветић слете.

 

РУЧКИЋ

„Ал ће слатко да се ручка

овај мед и ова крушка“ –

медведица мама рече,

па нахрани своје мече.

 

РОЗE КОЗЕ

Биле једном једне козе

и то сасвим, сасвим розе.

Реп, брада, длаке, ноге

све им беше боје розе.

И позе им беху розе

и собе им биле розе

и трава им беше розе

и пића им била розе,

а та пића беху бозе

и то бозе сасвим розе.

 

Књигу у електронском издању можете поручити на овом сајту.

Штампано издање могуће је поручити на:

filokalijamarija@yahoo.com

pesmuljcipatuljci@gmail.com

 

 

http://majanedeljkovic.weebly.com