Среда, Мај 16, 2012

Енглез о Србима

Света Литургија и Причешће србске војске 

Света Литургија и Причешће србске војске

 

Енглески новинар о србској војсци

 

Да ли се Христос икад насмејао? И

Да ли се Христос чему год зачудио?

(Одломак из текста)

 

У време Првог светскога рата један енглески књижевник и новинар обишао је савезничке фронтове, па је био и на србском фронту баш о Васкрсу.

Оно слободне војске што је било, постројило се у парадни строј на дан Христова Васкрсења, и србски Владар изашао је, окружен официрима, пред строј и поздравио је: “Христос васкрсе, јунаци!” На овај поздрав војска громогласно одговори: “Ваистину васкрсе!”

Овај догађај, који је за нас обичан, утицао је на Енглеза силом грома.

„Ја ништа величанственије нисам доживео ни на једном фронту”, говорио је он после на једном предавању у Лондону. “Замислите, да један Владар објављује своме оружаном народу, да је Христос васкрснуо, и да сав тај народ једнодушно одговара потврдно, да је Христос заиста васкрсао! И то се, господо моја, није догодило у некој катедрали или у неком салону, него на пољу смрти, јада и ужаса. И још уз то Владар ван престола и народ ван отаџбине, обоје на крвавој голготи! То је тако нешто узвишено, да се не може језиком изразити. Ја сам се осећао као да присуствујем самом факту Христова Васкрсења у Јерусалиму пре деветнаест векова. Тај народ је непобедив. И немојте се чудити што ћу вам рећи, да сам ја тек тада и на том фронту стекао непоколебљиво уверење, да ће Савезници победити. Победићемо – због силне вере онога маленог народа“.

 

Из сабраних дела Светог Владике Николаја Охридског и Жичког,

књига Х, Химелстир 1983., стр.,58.

 

 

 

 

 

 

[Одговори]

Lep podsetnik, pricalice. Vera je mocno oruzje na strani pravednih.
Pozdrav.

Comment by merkur (05/16/2012 18:58)

[Одговори]

*меркур
Када нема примера у садашњости, увек је добро и пожељно наћи их у прошлости, а онај који зна своју прошлост, тај може да се нада и будућности. Поздравче! :)

Comment by pricalica (05/16/2012 20:49)

[Одговори]

Lepa priča...i lepo si ovo rekla u komentaru, da ko ne zna svoju prošlost ne može da se nada budućnosti...veliki pozdrav

Comment by luna71 (05/16/2012 21:26)

[Одговори]

*луна71
Да. Постоје две историје, али је само једна истинита. На сваком је да то открије...
Многи се питају: "Ко сам? Откуда сам?" У једној од њих крију се и одговори на та питања. Поздрав, драга уметнице! :)

Comment by pricalica (05/17/2012 01:14)

[Одговори]

Sta je presotalo danas osim da se vracamo veri! Jer kako se pise nova istorija,sve vise se pokazuje ono zlo koje ubija covecanstvo! I,volela bih da ima jos ovakvih prica negde zapisanih.

Pozdrav veliki pricalice!

Comment by lora1 (05/17/2012 11:12)

[Одговори]

Veliki pozdrav maloj pricalici :*

Comment by Baladasevic (05/17/2012 12:28)

[Одговори]

*лора1
Наравно. А како време буде одмицало, то ће да буде све јасније, драга Лора.
Прича има и трудићемо се да их овде сакупимо што више.
Грлим!

Comment by pricalica (05/17/2012 17:43)

[Одговори]

*баладашевић
О, ко је то нама дођио! :-* Какво дивно изненађење, комшо мој! Ја ћу сад да се попнем, па да порастем, да мој поздрав достигне величину твог. Машем радосно! :)))

Comment by pricalica (05/17/2012 17:45)

[Одговори]

Тад је војска била Војска, владар - Владар, а вера - Вера.
Треба обакве приче објављивати, понављати, памтити, да би Срби опет били - Срби.
Исплаках се својски...

Comment by Ви (05/22/2012 13:11)

[Одговори]

*Ви
Сасвим сам сложна са тобом, радости. А већ и написах код тебе нешто у том духу.
А сузе су итекако у све то урачунате и на њих рачунамо - још како! Љубим!

Comment by pricalica (05/23/2012 01:28)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме