[ Мисли у зрењу ] 22 Мај, 2013 19:15
 
 
 
 
 
[ Мисли у зрењу ] 14 Мај, 2013 20:59
 
 
 
 
 
[ Мисли у зрењу ] 19 Март, 2013 23:35
 
 
 
 
 
[ Мисли у зрењу ] 26 Фебруар, 2013 22:45

 

 

Пролазио је данима поред ње и жудња у њему је расла. Почео је да вреба и осматра, и кад се указала прва прилика - украо ју је!  Потом, скривен у сенци, раствори дланове да је погледа.

Изгледала је тако мала, а опет тако несместива у његов горући поглед. Међутим, кад хтеде да је понесе примети нешто: његова кућа је тако дивно уређена и, да би је унео, морао је најпре нечега да се реши. Погледао је још једном украдену ствар и крену без освртања, остављајући на месту злочина свој образ. Но, пред кућом деси се следеће: без образа га нико није препознао.

У пратњи два униформисана лица, преселише га међу једнако изгубљене.

Аутор: причалица Јелена Јергић

 

Бора Дугић: A Momentum (Трен)

 

[ Мисли у зрењу ] 09 Јануар, 2013 17:31

 

 

Свакога дана - сад већ годинама, не бирајући, насртао је на њега каменицама. Оне велике биле су тешке, а мање, пак, оштре, али свака је бачена да повреди или унесрећи онога кога није могао очима да види и чију је земљу желео пошто-пото да присвоји.

Страдалник је мирно трпео и одлагао каменице на једно неизвесно време. И онда, кад их се накупило, почео је да их ређа и уклапа. Ускоро почеше да се уздижу стубови, па један по један зид, таваница. Најпосле, дође ред и на кров. Но, у тренутку довршетка објекта - кад пред страдалником оста последња каменица, деси се нешто необично: кућа његовог комшије сруши се уз тресак. Правда, која све дотле би свезана у темељима, рашнира узе и чворове, разоткривајући пред светом криво и право.

И преселише кривца у новосаздани објекат, те забравивши за њим последњи преостали кам, оставише га да утамничен жање што је сејао.

 

Аутор: причалица Јелена Јергић

 

 

[ Мисли у зрењу ] 03 Јануар, 2013 22:19

Пред уласком у село стајало је дрво запис. Никоме није сметало све док се није појавио човек визионар, који је желео да почупа корене прошлости и да народ поведе у будућност изградњом новога пута. Но, на његову велику жалост, која је ишла до очаја и беса, сељани, угледни домаћини, нису се са тим сложили. Али јесу докони и залудни, они, који су презирали поштен рад, труд и зној, и гледали да се на сваки начин окористе туђом муком. Ставши пред њега са предлогом да му помогну и са њим оформе власт у селу - да би на тај начин заобишао затуцан и заостао народ, те порушио дрво-запис и повео их у будућност, а што ће отворити путеве многима - човек се на тренутак замисли. Но, на њихово изненађење он одби понуду.

Сељани, пак, чувши за ово, приђоше му и упиташе га због чега.

На то им човек одговори:

- Ја сам свима нама мислио добро, али нисам могао да вас разумем, јер ми се чинило да је дрво запис сметња. Али кад видех ко ме тапше по рамену, тада спознах да је дрво Богом дато, како не бисмо од села правили џунглу.

Аутор: Јелена Јергић

 

[ Мисли у зрењу ] 02 Новембар, 2012 16:12
 
 
 
 
 
[ Мисли у зрењу ] 29 Октобар, 2012 00:08
 
 
 
 
Maksim - Somewhere in Time
 
 
[ Мисли у зрењу ] 20 Септембар, 2012 18:20
 
 
 
[ Мисли у зрењу ] 20 Август, 2012 19:59
 
 
[ Мисли у зрењу ] 19 Август, 2012 11:58
 
 
[ Мисли у зрењу ] 11 Август, 2012 14:28
 
 
[ Мисли у зрењу ] 31 Јул, 2012 19:47
 
 
 
 
 
[ Мисли у зрењу ] 22 Јул, 2012 22:07
 
 
[ Мисли у зрењу ] 12 Јул, 2012 16:41

Лутао је дуго у потрази са стаништем. Није могао рећи да је понуде било у изобиљу, али је он био одлучан да за себе изабере најбоље. Ускоро, наиђе на простор који је мамио како својом спољашношћу, тако и бљештавом унутрашношћу. Међутим, он тек овлаш пређе погледом преко здања и настави даље. Недалеко од тог места, наиђе на нову понуду, која, у поређењу са претходном, многима не би ушла ни у разматрање. Са које год стране да се прилазило, станиште је било неизгледно и – празно. Али, за дивно чудо, он нађе да је баш онакво какво је желео. Без много размишљања ускочи у њега и насели се.

Када је, касније, пролазио поред оног раскошног места, он зачу питање:

- Због чега си презрео моју раскош и обиље и населио се у ову беду?

– Због тога што си ми ти нудило смрт, а станиште у којем обитавам испуњено је животом – одговори бисерној шкољки пустињски рак из своје шкољке и, заронивши у песак, радосно се препусти звуцима мора.

Аутор: Јелена Јергић