Четвртак, Мај 20, 2021
Елдорадо
Једног врелог летњег поподнева удари лисицу сунчаницa, због чега се она силно разгневи, те оде да се пожали медведу и каже му шта ће да уради.
– Видиш ли ону ливаду? – показа му. – Е ту ћу језеро да направим!
Медвед је само погледа и помисли да јој нису баш све козе на броју, али не рече ништа. А лисица и тако није марила шта ће и да ли ће нешто рећи, већ оде право код дабра да уговори са њим посао.
- Управи своју брану тако да река скрене једним рукавцем ка ливади и направи језеро; биће нам обома на корист - објашњавала је овоме план.
Дабар је погледа у чуду.
- Као прво, ту нема никаквог базена, једва да је нешто мало удољено место, као друго, шумски живаљ нам то не би дозволио - одговори јој он.
- Као прво, базена нема само тренутно, али ће га извесно бити, као друго - шумски живаљ ћемо позвати на отварање.
- Како то, дакле, мислиш извести?
- Највећи део посла урадиће зечеви.
- Зечеви? Јаку си нам војску изабрала!
- Најбољу! Они мисле стомаком, а срце им је вазда у петама. Сад само треба да се разгласи како се на ливади налази закопана златна шаргарепа и базен ће бити ископан за тили час.
Дабар се, најзад, прими на ово објашњење и лисичин план поздрави раширених руку.
И заиста! Како се шумом пронесе вест о златној шаргарепи, на хиљаде зечева изађе да копа по ливади. Ове веће зверке нису могле да се начуде толикој глупости, али нису могле а да не примете да се нешто чудно дешава. Поготово што су птице свакодневно узбуњивале зечеве да то не раде, али овима, и поред дугих ушију, то никако до вијуга није стизало; само им је златна шаргарепа била пред очима.
Кад је рупа била довољно дубока да намири многе апетите, десило се баш оно што је лисица рекла: дабар је скренуо брану и вода је прекрила дно, што су, без имало противљења, испратиле многе живуљке.
Потоп је преживео тек понеки зец, иако су били главни извођачи радова; сви остали уписали су се у легенду.
Аутор: Јелена Јергић