Недеља, Април 24, 2016

Молитва у свему помаже

 

 

Једне године путовао сам ноћним возом из Скопља у Косовску Митровицу. У возу сам се први пут упознао са Ристом Ковачевићем, вишим саветником ложионице у Мостару. Скоро целу ноћ провели смо у разговору, управо он је причао, а ја сам слушао. Тврдио је, да све што је постигао добро у животу, постигао је молитвом.

- Сви говоре да верују у Бога, али мало ко се моли Богу. А вера без молитве не вреди ништа - рече Ристо.

И тада ми исприча много, много, од чега сам ја забележио неколико значајнијих догађаја.

- Имам двајестину дрвета кајсија око куће. Године 1936. ни у кога у Мостару не роде кајсије, осим у мене. Једна була добијала је понекад до 60. 000 динара за кајсије из свог воћњака, а те године није добила ни динар. Ми извозимо кајсије за приморје и друге крајеве. Сав се Мостар чудио како то да само Ристине кајсије те године роде. Те дође поп, мој познаник и упита ме: „Да нијеси заљевао?“ „А ђе ћу заљевати, Божији човече? А да ти истину речем, попе, јесам вала заљевао, али не водом, него ево овако: неколико пута устајао сам у зору, ужижао кадионицу и кадио по воћу молећи се Богу. То је једино што сам ја чинио више неголи други Мостарци. Па бива, ето, Бог видео па дао“.

 

Свети Владика Николај

 

 

Обавите своју хришћанску дужност и:

Гласајте за повратак Светог Саве

 

[Одговори]

Причалице, ево једне причице теби за поклон пре но што све вратим у тавансу ризницу.

Казна или награда

У покушају да пређе сеоски пут насут туцаником, Драгутинова нога закачи за камен који сеоска кола нису добро утабала у подлогу и паде посред пута. Штап са којим се подупирао и опипавао пут као да је био жив, поскакута пар пута и оде што даље у недохват његових руку. Покушавајући да сам устане, осети снажну руку каја ухвати крагну његове кошуље и поче га дизати.
- Е, мој Драгутине - чу изнад себе глас комшије Станка.
- Шта доживе, мој Драгутине - поново ће Станко.
- Тако Бог хоће - рече смирено Драгутин.
Када Драгутин стаде на ноге, Станко оде до штапа, узе га и дада му у руку па настави.
- Сећам се Драгутине колико си радио, сву децу си одшколовао, на факултете их послао, ниси дао да се у твом присуству Бог опсује, а ево шта од њега доживе. Када је светац, у њиву ниси хтео да крочиш, славу славио, сваке недеље у цркви Бога молио. И ..... !? Тај исти Бог те казни највећом казном ; да невидиш пута да се у шљивику са шљивама судараш.
- Па можда је тако - рече Драгутин, - Него како су твоја деца?
- Добро су, јашта него добро. Нераде нигде као и сви остали у селу, нису луди да раде за џаба, а полиција их у селу мрзи јер недају на себе. А вала знају скочити и кад мене треба бранити. Недају синови на оца.
Тако уз причу стигоше до Драгутинове капије, он је отвори, захвали се комшији Станку на помоћи и крете ка вратима куће, онда, мало застаде па упита.
- Станко јеси још ту?
- Јесам - одговори Станко
- Чуј - рече Драгутин - Нешто размишљам па мислим овако: можда ово што сам ја обневидео јесте Божија казна , али опет му хвала, помогао ми је да имам здраву децу, коју сам одшколовао, давао ми снагу за то, уз Њега постадоше добри људи, имају свој комад хлеба. Можда си и ти Станко кажњен са тим твојим добрим видом а да ми то незнамо сем Њега. Ко зна Станко, шта ћеш све морати да видиш твојим очима, а да то нећеш желети. Хвала за помоћ и нека ти Бог да добро!

Прича је са реке, са мог првог тиховања 2011 године.

Comment by Лаки (04/24/2016 18:43)

[Одговори]

Лаки
Е таман се поклопила са мојим неким размишљањима поводом тога како људи "суде" Бога. Али Божја је увек последња и дај Боже да сви стигнемо на време да се покајемо. Све ово је само привид и таштина, а само дела љубави остају.
Не жури са склањањем те таванске ризнице, има ту, видим ја, доброг наравоученија. :)

Comment by pricalica (04/24/2016 19:51)

[Одговори]

Podsetilo me na Jevgenija Vodolazkina i njegov roman "Lavr".Istina je,da vera svugde igra veliku ulogu, veću negoli svi lekovi ovog sveta što je i Vodolazkin u svom romanu veoma lepo napisao.

Comment by laika (04/26/2016 01:03)

[Одговори]

лаика
Нисам читала, али моја Ви, која је радила као лектор на преводима две Водолазкинове књиге ("Отимање Европе" и "Соловјов и Ларионов") ми је указала на њено постојање и живо ме заинтересовала.
Кад будем прочитала моћи ћу и више да коментаришем.

Comment by pricalica (04/27/2016 18:27)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме