Недеља, Април 17, 2011
Софијин Васкрс
Враћајући се са Васкршње литургије, моја четворогодишња Софија је са својом тетком свратила код нас по Васкршње јаје. И док смо седели и разговарали о Празнику, нашем народу и обичајима, тетка наједном примети како наша деца, ипак, не знају шта ми тог дана славимо, јер им слабо ко у кући зна о томе причати. У том расположењу, ја се обратих Софији, која се играла поред нас.
- Љубави, дођи да те кума нешто пита?
Она послушно приђе.
- Знаш ли ти шта ми данас славимо?
- Шта? – упита она са таквом радозналошћу, од које вам дође милина.
- Видиш, једном је на земљу дошла мила Бога као беба и њу нико није на земљи волео, па су је стално терали из једног места у друго. Онда је беба порасла и постала човек, али и тада су милу Богу тукли и пљували и нису Му мира дали.
- Безобразници једни! – добаци Софија, сва се узрујавши. – Они су... они су... ја би` њих... Ја се са њима нећу дружити, кад су такви!
Ту је помиловах по глави и наставих с причом.
- А знаш, душо, мила Бога је много волела децу. На крају су милу Богу убили, али је мила Бога била јача од смрти и васкрсла је, што ми данас славимо и због чега и јаја фарбамо.
Упијала је сваку моју реч, свако слово, да би, најзад, и сама почела да поставља питања.
- А где је сада мила Бога?
- На небу.
- А је л` имаш ти њену слику?
Показах јој икону.
- Ево, погледај овде.
Најзад, упита оно што је њу највише мучило, јер је и сама пролазила кроз патњу:
- А је л` њу и сада боли?
- Не, љубави, милу Богу сада више не боли. Тамо где је мила Бога, тамо бол не станује.
По завршетку приче нас две се изљубисмо, а затим се она и тетка поздравише и отидоше на Васкршњи ручак.
ako ikada ustreba da pojasnim detetu - seticu se tvojih reci. predivne su.
Ти умеш са децом. Верујем да им вера много лакше падне када ти овако лепо објасниш.
Слатки, мали Анђелчићи :))
Грлим причалицу!
Procitala sam i hvala ti na ovoj prici.
Mrvica
Најежила сам се.
Просто сам одушевљена. :**
Zvanje pričalice je tvojom pojavom ovdje na blogu poprimilo mnogo kompleksnije tumačenje. Mudro, mudro i smisleno pričanje. Nama na radost.
pozdrav
Šta reći?kao i uvek prelepo.zaista umeš sa decom.čini se mnogo više nego ja...poljubac
Lepo si joj objasnila, naročito " Тамо где је мила Бога, тамо бол не станује."
Kad god ne znam šta reći, pročeprkati po tvojim mudrostima, setiti se i evo upravo onoga što treba. :***
*хиперблогер
Ако ће да послуже, само изволи. Захваљујем!:)))
*бихепи
Шта ћу кад вас волим много!:)))
Сви ви имате места у мом срцу. Љубим!:)))
*Мрвица
Хвала теби, душице мила, на читању и коментару. Сад сам ја веома радосна. Грлим те пуно и поздраве шаљем!:)))
*woman.in.love
Онда се спреми јер за који дан, Боже здравља, из Софијине ризнице мудролија свакојаких, стиже нешто посве неочекивано. :)))
Али после Васкрса. Грлим!:)))
*мандрак
Можда би и требало да буде, када је реч о "причалицама". Зна се да је за приповедача обавезно место поред ватре, али и причалице морају себи место да изборе. :)))
Поздрав!***
*тањана
Само ти се чини, мила. Сви ми у сусрету са другима обележимо једни друге, али мајка је ипак мајка - учитељ најпречи и највољеније биће на земљи. Љубим!:)))
*сањарења
Дивно је било гледати јој лице, а очима као да је речи извлачила из уста. :)))
*Причалица
Једва чекам. :))
naći pravi način za početak učenja može samo onaj čije je srce veliko i čisto kao tvoje
Prijatno!
После "Малог Христовог војника" и "Софијиног Васкрса", мани је јасно да ће се трећа збирка разликоати од прве две. Истина, стил остаје исти, препознатљив, само што ће хришћанске поруке и добротољубље бити исказане директније и непосредније, из уста једне Причалице, са великим почетним словом, јер она и заслужује да буде јунак нечијег детињства.
Ово написах водећи се тиме да се по јутру дан познаје, а у Божјим и твојим рукама је све остало.
Прелепе приче, наравно, и "твојије" од осталих.;-)
Potpisujem VI jer isto mislim, ali ona je zadužena za profesorsko, profesionalno ocenjivanje.To je tek početak, tako da njoj predstoji još mnogo
stručnih komentara povodom tvog
pisanja.Ljubim vas obe.........
*домаћица
Уме оно, истина, и да се рашири, али и да се скупи, па муке моје. Љубим те.:)))
*Ви
Видећемо, радости. За сада ћемо сакупљати и сабирати, па како Бог да. А стигло је и лепо време па се надам новим дружењима и причама, надам се на радост свих нас. Мада има још неких заосталих које нестрпљиво чекају да се представе. Хвала ти пуно. Љубим и грлим!:)))
*калемрадионица
Захваљујем на читању и коментару. Свако добро.:)))
*Даца
Надамо се, Дацо, јер ми је свака њена сугестија, бојица, савет од превеликог значаја. Љубим вас обе!:)))