Лествица молитвена

Знам да си ту. Руку подигнутих,
љубављу везаних за небо,
ничим придржаваних.
На камену, боса,од постања најављена,
сузом пророка предсказана,
Купина несагорела, Лествица молитвена.
Тиха, Девојка смерна,
Тајну од анђела сачувала,
достојна,обрадована.
Како да Ти певам? Усана нечистих
и прегласног смеха?
Срца прободеног, Богородице,
Девојко-Мајко, грешнике љубиш,
чистотом их мењаш.
Јалова је душа – посна и празна,
преварна, варана, ничија и свачија.
А Ти, што оправда Еву,
погледа благог, Утешитељко срца покајaног,
похитај, Пречиста, помози и спаси,
да зрно Сејачево не замре
и да се у мени не угаси.

 

 

 

Пречистој

Затвори очи моје и уши, Богородице,
да не видим и не чујем ишта – до Тебе.
Јер глас је Твој танак и тих, нећу га препознати
од разуздане дреке моје душе.
Поведи ме, Пречиста, до вијугавог понора мог срца,
јер нагнух се и уплаших онога што видех.
Руке и ноге ми преклони и зглобове ослаби,
да се не усправим, већ ничице да лежим пред
величанством Сина Твога.
Бојим се, Мајко…
Господ на вратима куца,
а ја га у смраду својих греха дочекујем -
девојка луда, што остави  лампу без уља,
играјући игре паганске, наливајући ватре идолске,
поганећи хаљине свечарске…
Где да их убелим?
Ти, што Серафиме и Херувиме осветљаваш чистотом,
само један зрак баци ка мени да оденем ругобу своју;
и покриј ме, Утехо, да се Син Твој не окрене од мене
због чедности моје развраћене,
смерност –непознане и мудрости –изгубљене.

 

Јасминка Марковић