Субота, Април 16, 2011

Мали Христов војник

 

 

 

Може ли се наоружан у храм? Верујем да ће многи рећи да не може и ја ћу се сложити са њима. Али наоружања могу бити разна; између осталог и невидљива. И може да се деси - примери сведоче - да су они, који би улазили невидљиво наоружани, бивали видљиво разоружани, а они, који би улазили видљиво наоружани, одлазили би невидљиво разоружани.
А на Бадњи дан уђе у храм дечак „наоружан“ борбеним мислима због пуцаљке у рукама, и који, по речима његове мајке, није другачије ни хтео да дође, а који би љубављу разоружан. Заједно са њима дошао је и дечаков старији брат, као и брат му близанац.
И, наравно, тако „опремљен“ нашао се тик уз мене, па сам могла изблиза и веома детаљно да осмотрим и њега и играчку коју је понео.
Свог пластиканера је превртао по рукама, разговарајући се са браћом и при том тражио најповољније место да га „паркира“. Мајка му је стално добацивала да га стави у кесу, јер „томе“ није место у храму, а он се трудио да јој у једном удовољи: наиме, хтео је да га склони, али му начин како да то учини није одговарао - он је желео да и „склоњен“ буде њему при руци. За тај маневар му је, по мангупски, недостајао џеп у унутрашњем делу јакне, како је он то већ негде видео на ТВ-у да се ради.
Како служба још није почела, а мали ми саговорник би занимљив, (услед моје немоћи да се одупрем дечијем мудровању), то се ја упустих са њим у разговор.
Причалица: А како би било да „то“ ставиш у спољашњи леви или десни џеп јакне, па да будеш као каубој?
Дечак: (смеје се и покушава да га стави)... Ма не може, фали ми, ипак, џеп у јакни... Али могу да га ставим у панталоне... (И ту свој полуаутоматик гурну у џеп на доњем делу десне ногавице, ради потврде онога што прича, али га брзо извуче одатле, те га стаде растављати.)
Причалица: А шта ти је то? Пригушивач?
Дечак: (држи у рукама део скинут са врха цеви.) Шта...?! Ма не, то је ласер! Сад ћу да ти покажем. (Вративши део на место нанишани црвеним светлом моје панталоне).
Причалица: Аха, ради!
Нека жена: (прилази и повлачи га за јакну...) Не сме се то уносити у храм!
Дечак: (само је погледа и брзо се окрену од ње... Затим узе пиштољ и поче да „нишани“, причајући са братом.) Види, нациљао сам анђеле!
Брат близанац: (слуша и гледа, не говори...)
Причалица: Немој у анђеле да нишаниш, већ у демоне.
Дечак: Кога...?!
Причалица: У демоне! Кад већ имаш наоружање, онда би било лепо да будеш Христов војник.
Дечак: Чији војник?!
Причалица: Малог Христа, који се вечерас рађа и долази на свет... Да га чуваш и штитиш...
Дечак: (слуша пажљиво али, нашавши се у небраном грожђу, приклања се мајци.) Ја тебе ништа не разумем шта причаш... Мама, шта она прича? Ко је Христос?
Мама: Зато што не слушаш шта ти се говори! Прича ти о милој Боги...
Дечак: А како се Христос рађа? Као беба?
Причалица: Па да, као беба...
Дечак: А где? Овде? (Затим се стаде обраћати мајци)... Ко ће да Га роди? Мама, хоће ли попадија да роди бебу Христа?
Мама: (ишчуђујући се) Откуд попадија!? Баш свашта од тебе!... Ено тамо погледај, ниси видео пећину...?
Дечак: (Он и брат му близанац извирују из гомиле не би ли видели пећину о којој им мајка прича, а која је била осветљена и постављена у једном углу у храму. У средишту је била икона Рождества.) Хоће ли ту да се роди?
Мама: Да, ту! Је л` лепа пећина?
Дечак: (Потврђује климањем главе.) А ко ће да Га роди?
Причалица: Богородица ће Га родити...
Дечак: Богородица! А ко је Она?
Причалица: (показује му иконостас) Ено, погледај! Је л` видиш где жена држи бебу? То је Богородица и мали Христос.
Дечак: (гледа у иконостас, али не на указано место.) Али то неко држи књигу...! Нема бебе!
Причалица: Не, то је светитељ, погледај испод. Је л` видиш?
Дечак: (показује прстом самоуверено...) Је л` Она?
Причалица: Да, то је Она и беба са њом.
Дечак: Она...?!
Причалица: Да!...
Дечак: А где је сад беба? Хоћу да је видим?
Причалица: Па ту је...
Дечак: Где? Ја је не видим!
Причалица: Е, па да би је могао видети, мораш бити добар Христов војник.
Дечак: Шта то значи?! Је л` то да људи нису добри кад не могу да виде бебу?
Причалица: Браво! Управо то значи!
Дечак: А где се сада беба налази? На небу?
Причалица: И на небу и овде...
Дечак: Свуда...?
Причалица: Баш тако! Свуда!
Мама: (додаје) Али је невидљива...
Дечак: (збуњено) Невидљива је...!?
Причалица: И све нас гледа, нарочито вас, децу, јер децу највише воли...
Дечак: И ту је...! И ту...! И ту...! (говори и прстом показује у разним правцима...)
У том се појављују деца са корпама, појући Божићне песме и просипајући слаткише по разбацаној слами у храму. И дечак, онако изненађен неочекиваним даровима, разоружава се, одлажући пластиканера у мамину кесу, како би мале ручице напунио слаткишима.
Поприлично хитар и вешт, успео је да накупи неколико руку, па је претекло и за брата, који није био толико успешан. И не само то! Након извесног времена, кад је слаткиша нестало на поду, придружи му се и једна девојчица од три године, којој се оба брата близанца, па и онај старији, необично обрадоваше, а име јој беше Анђела. Било их је милина гледати како је с дечјом дирљивошћу обасипају пажњом, и при том јој мали Христов војник, затраживши од мајке бомбону из његове гомиле, исту вади из папира, нудећи јој да једе.
Да, мали Христов војник је то! Имао је он још питања за Причалицу, као и његов брат близанац, који се знао покаткад умешати, али нећемо дужити с причом. Оно што је остало за крај, а што ме је и саму дирнуло, био је његов разговор који је водио иза мојих леђа. Истина, не знам с ким је разговарао, али је био у вези „оружја“ које је понео у храм. И након њега, ставши испред мене, он, онако сам за себе, изјави у самоодбрани: „Па нисам ја „њега“ понео да пуцам у цркви!“
Заиста, све говори у прилог његовим речима. Јер он одбаци оружје, да би могао срцем прићи другом детету, нудећи му бомбону.
Но, свакако, не треба ту превидети ни стражење мајке, која, кад поче свештеникова беседа, рече дечаку да пази о чему се прича, јер ће га она код куће о свему пропитати; и њега и брата му. Није то лоше, али би било још пожељније, и то извлачим за наук нама, када би деца у храм већ долазила са неким предзнањем. Јер деца воле приче, нарочито о милој Боги. Но ретки су родитељи, који их и сами знају, да би их могли пренети деци. Али, ако би остали на томе, ми би се изговарали. А нама требају дела, не изговори!
Прича има! Потребна је само добра воља да се пронађе књига и одвоји време за дружење са децом кроз приче, како оних из Светог писма, тако и оних других народних или светских, поучних бајки, басни... Вреди ли то? Пробајте и изненадићете се; не само оним што прочитате, већ далеко више дечијом пријемчивошћу, радозналошћу и поимањем које није од овога света.
Ваистину - вреди!
Јер, ко зна, може-бити да Христови војници чекају на регрутацију...

 

 

 

[Одговори]

Verujem da čekaju, ali ih ne može bilo ko regrutovati. Neki to zaista umeju, kao ti.

Comment by sanjarenja56 (04/16/2011 19:19)

[Одговори]

И мени се чини да их не може свако регрутовати, али сам сигурна да упуштање у овакве приче и покушај регрутације злата вреде и да доносе велику радост код оба саговорника.
Ух, каква прича!По порукама које шаље и по племенитости налик на твоје остале приче, а опет - дијалог са Причалицом је нешто ново и МНОГО ЛЕПО и дирљиво.

Comment by Ви (04/16/2011 22:01)

[Одговори]

Tvoje priče su i za pouku, i za lepotu misli, i okice na sličicama da odmoriš. Baš, onako za večernje uživanje. :***

Comment by roksana (04/16/2011 22:53)

[Одговори]

И може да се деси - примери сведоче - да су они, који би улазили невидљиво наоружани, бивали видљиво разоружани, а они, који би улазили видљиво наоружани, одлазили би невидљиво разоружани.
-------------------------------
Ovaj tvoj zaključak vezan za priču, može se preneti i na polje književnog stvaralaštva.
Samo pre nekoliko godina za mnoge od nas si bila mala,
nevidljiva.Ali, ti si tako brzo "uzrastala" da nam danas svojom visinom praviš zaklon.U tvom zaklonu,iako razoružana, ja se osećam sigurnom,zaštićenom i srećnom.Hvala ti puno, mila moja!

Comment by Daca (04/17/2011 07:11)

[Одговори]

Дивно, причалице.
Од тебе човек увек има шта да чује. научи и сам изведе неки закључак.
Што каже Рокси, и очи да одмори!
:***

Comment by behappy (04/17/2011 09:34)

[Одговори]

Upravo ono što si napomenula da je problem predznanje. Pričama se daju mnoge stvari lakše objasniti. Moja kćerkica koja ima vjeronauku u školi toliko je toga naučila da se pred njom osjetim kao velika neznalica. Daje rezultate.
pozdrav

Comment by mandrak72 (04/17/2011 11:41)

[Одговори]

*сањарења
Нека да ко кад и колико може и ето радости. Грлим!:)))

Comment by pricalica (04/17/2011 12:43)

[Одговори]

*Ви
Од свих разговора, најлепши су они са децом, јер су ту оба саговорника равноправна и што је још боље - нема предрасуда, тако да се у разговарању обоје уче. Код одраслих је ово већ теже пронаћи, али кад се пронађе, као да је човек благо пронашао. А будући склона баш таквој дечијој разговорљивости, где нема ничега да нас у искрености спутава, то је била милина бити у друштву овог дечака и његове браће.
Љубим те, радости!:)))

Comment by pricalica (04/17/2011 12:47)

[Одговори]

*роксана
Хвала, драга, на оваквом мишљењу. А ту смо да служимо, да се одморимо сви, свако на свој начин и по мери му датој. Грлим!:)))

Comment by pricalica (04/17/2011 12:49)

[Одговори]

*Даца
Мила моја, ако је хвала, онда је хвала Богу! Најпре што нас је саставио. Љ Бог, који јесте Љубав, разоружава наше устрашене мисли, и облачи нас у силу са висине. Анђео с тобом, мила.:)))

Comment by pricalica (04/17/2011 12:51)

[Одговори]

*бихепи
Било ми је изузетно задовољство да имах оваквог саговорника и да причу могу да поделим са вама. А слика само употпуњује садржај. Грлим!:)))

Comment by pricalica (04/17/2011 12:53)

[Одговори]

*мандрак
Па томе и јесте и блог посвећен, али, дао Бог, и моје књиге, јер и сама увидех на време важност те истине. Међутим, кад пишем о деци или се позивам на децу, увек треба имати на уму да причалица мисли на сву децу, без обзира на узраст. Јер је Царство Небесно деци обећано. Хвала што си ово поделио са нама, а причалица је сасвим уверена да јесте тако и то код многих. Свако вам добро.:)))

Comment by pricalica (04/17/2011 12:57)

[Одговори]

Мила деца, тако искрена и безазлена створења.
Дивно, мила..

Comment by woman.in.love. (04/17/2011 19:48)

[Одговори]

*woman.in.love
Баш тако, драга. Одморим се у разговору са њима, а при том много научим.:)))
Грлим те!:)))

Comment by pricalica (04/17/2011 23:11)

[Одговори]

još jedna potvrda da ovaj blog s pravom nosi svoje ime
Prijatno!

Comment by domacica (04/18/2011 21:30)

[Одговори]

*домаћица
Деца су моја неисцрпна инспирација. Љубим те!***

Comment by pricalica (04/21/2011 18:37)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме