Субота, Децембар 26, 2009
Празне шкољке
Шетали тако Старац и младић плажом, кад младић започе разговор:
- Старче, ја бих био рад са тобом се посаветовати око једне мучне ствари...
- Мучне, кажеш... Да чујем – прихвати смирено Старац.
- Већ извесно време желим да ти се пожалим на једног пријатеља – отпоче овај своју исповест.
- Шта ти то толико смета код њега?
- Па много тога... – признаде младић, те поче да набраја, - на пример, он воли много да оговара друге...
Но његово набрајање Старац начас прекине једним искораком како би са пешчане стазе - тик испред младићевих ногу – подигао, без иједне речи приде, празну шкољку.
Младића на тренутак збуни његово понашање, али кад се Старац врати на своју страну, он настави са набрајањем.
- Исто тако сам приметио да понекад претерује у говору, да... лаже, а нисам сигуран ни да не краде...
Но само што он то помену, кад Старац још једном прекину његово зборење новим искораком. И поново се сагнувши, он покупи две празне шкољке; при том ни овог пута не изусти ни реч.
Младом човеку све ово би крајње чудно; чак се усудио и да помисли како је Старчево понашање непримерено. Али кад је видео да се овај са пажњом односи према шкољкама, те да их одлаже дуж пута, он поче да размишља како Старац, може-бити, сакупља шкољке. И не само да поче тако да размишља, већ се и сам прихвати сакупљања, како би овог поштедео сагињања. Али да не би стално пешачио до ивичњака и назад, те прекидао своју исповест, то их он све држаше у руци.
Кад је, најпосле, открио овоме све мисли свога срца, које имаше у вези са пријатељем, он упита:
- Оче, шта ми је чинити?
Старац, претходно мало поћутавши, рече:
- То зависи од тога шта ћеш урадити са тим шкољкама што држиш у руци.
- Како...?! – збуни се младић. Па, ја ништа... мислим, скупљао сам их за тебе, оче.
- За мене! Зашто? Шта ће мени празне шкољке? – примети Старац.
- Али, зар их ниси ти сам, оче, скупљао испред мене и одлагао дуж стазе? Ено, гле!
И ту он показа очима на шкољке које осташе сакупљене поред пута.
- Не, нисам их скупљао, већ сам их склањао са плаже – да се неко не позледи.
- Не разумем, Старче...
Али док је то говорио, он оста загледан у шкољке које држаше у рукама те се, преврћући их, а у незнању шта му је чинити, посече на ивицу једне од њих. Кад се појави крв, Старац му приђе, говорећи:
- Да ли сад разумеш? Ја сам шкољке склањао и од тебе и од себе, али и од других, док си их ти, мислећи да неком чиниш добро, доносио код себе и себе унесрећио. Празне шкољке су као и испразни разговори: од њих се позлеђује само онај који им поклања пажњу.
аутор: причалица
Mudro Pricalice, vrlo mudro.
Grlim!!!
Odlična poenta priče.
Nikada mi neće biti jasno zašto ljudi bjesomučno troše energiju na mlaćenje prazne slame i zavirivanjem u tuđe živote.
pozdrav
*мандрак
И при том забораве да док говоре о другом, заправо, у највећем броју случајева окривљују сами себе. Као што чини и младић из ове приче. Поздрав!***
Upravo tako. Samim tim sebe izjednačuje sa prijateljem kojeg ogovara.
pozdrav
*мандрак
А многи људи тога нису свесни. Зато се и каже да ћемо се својим речима оправдати или осудити. Ја прва. Свако добро.***
Riječ umije da mije i da brije. Zato oprezno snjima.
pozdrav
*мандрак
Хе, хе, баш тако. Зато и није тешко разумети да се мудрост огледа у мало или нимало речи, а већма у делима која или служе речи или исте потврђују личним примером, зар не?
Učim...pozdrav...
Uh sto reci mogu da budu opasne...treba ih pazljivo birati, a mnogi to ne umeju (kao ja na primer, sto mi se uopste ne dopada).
Ljubim :*
e, bas dobra prica :)
Празне шкољке су као и испразни разговори: од њих се позлеђује само онај који им поклања пажњу.
-------------------------------
Pričalice, za aforističara si ovom rečenicom sve rekla.
Stavi to tamo gde smo se dogovorile.
Неки мушкарац јурио све жене од реда, многе је и стизао:)
После је у детаље причао шта је са којом женом и како радио. Питали га зашто то препричава?
-Пола ми је мерака у оном што испричам...
Постоје људи који се хране препричавањима и трачевима, често измишљеним, и ту нема помоћи него клонити их се....
A šta kažeš Pričalice za ovo.
Za vreme demonstracija prazne šerpe su omogućile učesnicima da se čuju.Oni čije šerpe su bile pune, nisu imali potrebe da izlaze.
------------------------------
Tvoja priča je predivna, ali
satiričarima je posao da "satiru".
Većini od zvonjave na demonstracijama porasle uši,tek tad su shvatili da su namagarčeni.Daci hvala za inspiracije.
*месечина
Ниси једина, има нас још такијех, мило моје. Али је добро што то примећујеш и исповедаш. Јер је то требао и овај младић да ради - да почне од себе. Зато му Старац и каже да је прича испразна, јер њему самом неће помоћи. Љубим.***
*настасја
Па некад треба и из ове кујне нешто да замирише, хе, хе. Поздрав, мила.***
*Дацо
Како? Само то? А шта да радим са остатком приче, хе, хе? Љубим.***
*АнаМ
Питање гласи: да ли су га ови што су то слушали прекидали, или су сачекали да доврши па да га питају зашто чини то што чини, хе, хе? Јер човек увек може да прича кад има неког да га слуша, али је питање шта човек прича и због чега га неко слуша, зар не? И истину кажеш и потврђујеш речи Светога Писма, које ми сад дођоше на ум: "зли разговори кваре добре обичаје". Поздрав, Анамче!***
*Даца
Хе, хе, па можда јер су знали ко за кога ради радњу.
Само ти дај, мила, нас две се разумемо. Грлим.***
Pricalice poslednja recenica je prava mudrost. Eh, kad bi to stalno imali na umu. Hvala za divnu pricu
Savršena priča! Deder je ponovi s vremena na vreme, da je svi pročitaju!
Divna prica :) Ovo bi ja trebalo da zapamtim...:)) :*
Да резимирамо: дивна, поучна прича.
Додајем и једно
П.С.
Младост и старост, тј. искуство и неискуство могу се споразумевати све док мудра старост има стрпљења да саветује исхитрену младост.
Младић је закључио да старац скупља шкољке (иако их је старац остављао покрај пута. Оно што сакупљамо не остављамо, али неискуству се може чинити и обрнуто). Дакле, требало је да младић прекине своје испразно излагање па да прво приупита старца зашто се стално сагиње, уместо да сам донесе закључак и пожели да помогне ономе коме таква помоћ није била потребна. Осим тога, да је младић био свестан испразности своје приче, вероватно је не би ни причао.
Оно што даје наду, кад је младић у питању, јесте чињеница да је затражио савет (већина, мислећи да је у праву, уопште то не чини)и да га је добио, мада се савет односио на њега самог, а не на пријатеља, тј. послужио је буђењу његове успаване свести, зар не?
У твојим причама, Причалице, садржана је народна мудрост, и ја их тако читам, срећна што ипак знам име даровитог појединца из народа који ствара овакве приче (и што га лично познајем).:-)
*полууспаванка
Да бих је ја сама имала на уму, ја је и записах и причу саставих, дао Бог. Машем!***
Ви
Мислим, професорко - ово је дивно! Морам признати да су и мени самој сви ови коментари, па и твој, дабоме, помогли да причу сагледам из више углова.
Младић овде онога кога критикује назива пријатељем. И не само да га критикује већ и умишља неке његове грехове (кад каже да мисли како овај краде). Дакле, он сам има више мана, од којих је једна и умишљање коју још једном исказује кад закључи како Старац сакупља шкољке. А нико никоме не може да помогне, док не научи себе! Стога Старац и није директно рекао шта да чини са пријатељем, али индиректно јесте. Свети апостол Павле би рекао: учећи другог, себе не учиш.
Хвала, радости, што си и овог пута испратила причу заједно са мном. Љубим!***