Среда, Октобар 26, 2011
Деца, пород је дар од Њега
"Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.
Шта су
стреле у руци јакоме, то су синови млади. Благо човеку који је њима
напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с
непријатељима на вратима."
(Пс.127,3-5)
Наравно, због њихове нерешене ситуације, у којој су, поред првог, родили још једно дете, кренуле су замерке и осуде. Најгоре у свему је што су стизале од оних који имају богатство али се не богате у деци. И баш на тему деце разговарах са једним драгим дечаком, са којим се чудесно упознах, дао Бог, који, кроз причу, провуче питање: „Ко данас рађа децу?“ На његово питање одговорих: „Храбри!“ „Храбре речи“, узврати он, на шта добацих: „Ја само такве волим!“ И њима се окрећем. Јер сам одавно спознала истинитост речи Псалмопојца Давида, који каже: „Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.“ (127,4) Сам Господ је рекао да се множимо и рађамо, насељавајући на тај начин земљу - ни на који други.
И ту се присетих нечег.
За време последњих ратних збивања, војска је, за своје потребе, заузела куће на граници са Хрватском и ту се на кратко стационирала. А у кућу мојих пријатеља, дошао је човек са чиновима и, пре него што ће ући са својим војницима, наредио је једном од њих да се све ствари у кући - запишу. Био је строг, а ову наредбу је издао из предострожности, како се нико не би усудио да било шта из куће изнесе. И тек кад је стање пописано, војска је могла да уђе унутра.
Видећи да су честити људи - премда и не размишљајући о томе да ли ће нешто однети или не, моји се пријатељи упознаше са њима а са надређеним се и спријатељише. Био је доле из Србије, отац троје или четворо деце, (али намеран да изроди још неко), изузетног карактера, правичног и доброг. И тако, између прича о небивалу које нас је све задесило, знали су они да причају и о оним лепим стварима које су нам више биле заједничке. А како је моја пријатељица управо родила своје прво дете, дао Бог, то поче тема и о деци. И прича униформисани човек како су он и жена му, за своје потребе, отприлике, сваке пете године родили по једно дете. „Зашто тако?“, питали су окупљени. „Па“, каже он, „јер деца најмање времена проведу са родитељима а кућа без деце и није кућа. Прво дете и тако није мамино и татино, већ бабино и дедино. Зато смо морали родити друго. Али ни оно није дуго остало наше. Заправо, деца су наша до неких 5 година, а после их узме забавиште, па школа, факултет, посао, ожене се, удају и после их гледаш са фотографија, ретко кад уживо. Зато човек, да би имао дете у кући, мора сваке пете године да роди себи једно.“
Наравно, сви су се топло насмејали овом казивању, па и ми, који смо имали прилику да то чујемо препричано.
За мене, лично, најлепше су управо овакве приче, топле, људске, право из народа! Јер се уз њих боље могу разумети и све друге народне умотворине, у којима обитава душа народна, а мени тренутно на ум падају две: „Где чељад није бесна, ни кућа није тесна“ и „Где су двоје има места и за трећег“. Тако, држећи се заповести Господње о рађању и множењу, и не сумњајући да „Господ ће се постарати“, радимо на добро своје, наше деце, породице, државе. О томе је појао и Псалмопојац Давид.
причалица
23. октобар лета Господњег 2011.
Oni koji imaju decu, kažu da su puni problema sa decom,da su deca sad nemoguća, da su svugde samo ne tamo gde treba, da ne uče da... Oni koji ih nemaju ćute... dali bi sve za te probleme i još malo više.
Nema smisla kad anam napiše komentar pre mene, jer kaže najbolje, pa mogu samo da je potpišem!
Ima da ispričam tu priču svojim budućim trojici sinova ! ;)
Nisam dobro napisala ime u prethodnom komentaru (nešto mi se to često dešava) :P !
Nema veće radosti i većeg nerviranja. Deca pokreću najjače emocije. :-)
Za decu vredi ziveti! Radost, beskrajna. Tek, kad krenes od njih da UCIS, srce bude puno. I, znas NIJE BILO UZALUDNO.
Тужно је што је данас све мање храбрих људи. Управо у оваквим ситуацијама смо показали колико смо слаби и мали.
Stara izreka kaže;
,, Mala deca piju mleko, a velika krv.,,
*мимче
Ако, тако и треба, девојчице! Амин. Боже дај да тако и буде. Љубим! :)
*размишљанка
Има једна симпатична слика на којој је девојчица која се смеши а изнад ње стоји парола: Добро јутро! Нека почне стрес! :)
*woman.in.love.
Да, људи под херојством обично сматрају нешто друго, али ја мислим да је заиста велико херојство рађати и васпитавати децу.
Mislim da to znači, mala deca mala briga, velika deca velika briga, ali u svakom slučaju radost i to ona najveća od Boga.
POLJUBAC VELIKI
*Мариана Ж.
Подсетила си ме на догађај кад је моје кумче са три године стало пред мајку и пита је: "Мама, је л` имаш ти проблема?" А ова ће њој: "Па немам, мила. А ти?" Тек ће ти моје кумче: "Имам!" "Па каквих, сине?" "Малих, јер сам и ја мала." :)))
Љубим!:)