Уторак, Мај 15, 2018
Криза пред вратима
Наша вајна тзв. опозиција поново прича о заједничком наступу (ко о чему, баба о уштипцима и то сви они које народ уопште неће). То ништа не би променило ситуацију чак и да победе. Иза себе би имали исти незаинтересован народ као и Вучић. Једина нада да ће се у Србији нешто изменити може доћи из два правца: први је да народ доживи голготу и да очврсне, и други да се сад направи група, која ће да чека прве промене политичке климе у региону и крене у офанзиву. Шта ће се од тога десити, вероватније је дуго трпљење. С тим у вези Вучић већ провлачи неке санкције кроз медије, као да их неће бити, што значи да су већ у плану. Зато се вреди спремати. У овој емисији Александар управо и говори о великој кризи која већ узима маха и о увођењу санкција свима који не буду слушали шерифа. Запад добија потпуно нови термин, а опстанак ЕУ сад би могао да зависи од Италије, која је, попут Грчке, пред питањем бити или опстати.
Чак и победа Израела и отварање на дан њихове државности амбасаде Америке у Јерусалиму су део тог плана. (Победник Евровизије је готово увек била земља којој је намењен рат или промене.)
Zabranili su roditeljski protest protiv otimanja dece od roditelja i nasilne vakcinacije, zakazan za 19 maj. Tako ispada da svi mogu da šetaju, da se blokira pola grada da bi šareni paradirali, samo roditelji nemaju pravo da iskažu svoj protest protiv nakaradnih zakona.
Ipak, čim je skup zabranjen znači da su se uplašili. Da ipak postoji jedan zdrav deo Srbije, kojem nije sve jedno. Jedan deo koji neće da da decu za Koka kolu i nameštaj iz Ikee. Da postoje Srbi kojima je važnije šta će biti sa Kosovom nego dešavanja u Farmi. I jedna hrabra žena koja je digla glas kad većina viri iz misije rupe. Sve dok nas ima pa makar i toliko da stanemo pod šljivu ništa nije izgubljeno.
ана
Какве одговоре добијаш ако забрана скупа не смета стварним намерама?