Наша вајна тзв. опозиција поново прича о заједничком наступу (ко о чему, баба о уштипцима и то сви они које народ уопште неће). То ништа не би променило ситуацију чак и да победе. Иза себе би имали исти незаинтересован народ као и Вучић. Једина нада да ће се у Србији нешто изменити може доћи из два правца: први је да народ доживи голготу и да очврсне, и други да се сад направи група, која ће да чека прве промене политичке климе у региону и крене у офанзиву. Шта ће се од тога десити, вероватније је дуго трпљење. С тим у вези Вучић већ провлачи неке санкције кроз медије, као да их неће бити, што значи да су већ у плану. Зато се вреди спремати. У овој емисији Александар управо и говори о великој кризи која већ узима маха и о увођењу санкција свима који не буду слушали шерифа. Запад добија потпуно нови термин, а опстанак ЕУ сад би могао да зависи од Италије, која је, попут Грчке, пред питањем бити или опстати.

Чак и победа Израела и отварање на дан њихове државности амбасаде Америке у Јерусалиму су део тог плана. (Победник Евровизије је готово увек била земља којој је намењен рат или промене.)