Ловци у мутном
Пре неки дан је неко на фејсу објавио слику реке и стабла на којем пише: Пре уласка у реку обавезно се окупајте! У први мах ми се учинило симпатичним, а нешто касније наиђох поново на већ гледани снимак о нападу ајкула на људе. И мале сиве ћелије кренуше да мудрују.
Наиме, у документарцу постоји аутентичан снимак напада на момка од 15 година и то истовремено од две ајкуле, што је до сада незабележен феномен. Али, пре него што је момак ушао са својим другарима у воду - за коју су знали да је у одређеном периоду територија ајкула - ови момци би се сваки пут најпре помолили, па тек би онда кренули да сурфају - сатима. Тог дана су таласи били као наручени, да би у једном тренутку испод даске петнаестогодишњег момка јурнуле две беле ајкуле. За дивно чудо момак је прошао само са распараном руком. А да чудо буде још и веће тог истог момка је, након извесног времена, поново напала ајкула али и тада је прошао без већих озледа.
Учесници документарца су углавном људи који врше одређена истраживања у области напада ајкула на човека, који није на њиховом менију. Погрешна је теза да беле ајкуле предњаче у томе; истина је да је главни нападач замбези или бик ајкула, која је непредвидива у свом понашању. Али ајкуле су предатори и воле "лов у мутном". Зато се пливачима не препоручује улазак у море кад је видљивост спорна. Ајкуле имају одличан вид и кад је вода бистра распознаће корњачу или морског лава од сурфера, што је у мутној води теже приметити. Међутим, ајкули очи служе само док је плен удаљен од ње, јер су јој очи постављене са стране. У тренутку напада, она затвара очи и препушта се другим помагалима у лову: слуху, сензорима и њуху. Е овде ћу се задржати на њуху!
Истовремен напад две ајкуле на момка у групи очигледно указује на то да је из неког разлога он био издвојен као мета. Научници су одмах кренули да испитују момка о свим његовим навикама, које би могле да расветле случај. Као крајњи чинилац детектовано је следеће: момак увек мокри приликом сурфања! Научници озбиљно сумњају да је то био главни узрок: мирис његове мокраће.
И сад да се вратимо на почетак: постоје случајеви пацијената, који одлазе код лекара након купања у реци, где сведоче да их је нешто непознато угризло између ногу док су пливали, али да приликом роњења нико није могао да открије шта је посреди. У помоћ су прискочили аласи: нема сумње реч је о сому. Познато је да воли мутну воду, да има зубе, да једе и гуске и голубове, и да воли да штипне пливаче. И најважније - има добар њух!
Зато можда није на одмет да овакве објаве о прању пре уласка у воду узмете пре за озбиљне већ смешне. Никад се не зна.