Мачевање
У дворској школи Стефана Немање, учило се мачевање.
Учитељ мачевања гледао је вежбање сваког дана, а повремено је долазио и прави витез – да ученицима покаже своје вештине с бојног поља.
Дечаци су вежбали дрвеним мачевима. Ратник је показивао својим, гвозденим мачем.
И млади Растко је вежбао. Био је вичан мачу, брз и окретан.
Једног дана, дође Немањин витез да их поучи окрету улево са доскоком; позивао је дечаке, једног по једног – да се с њим мачују.
Сваког је похвалио.
Последњи је био Растко.
Растков дрвени мач заустављао је витезов гвоздени и пре него што би се сударили.
Витез се томе зачуди, па покуша да употреби вештине које користи с одраслим мачеваоцима.
Растко замахну – витезу мач испаде из руке.
- Држиш ли ти мач или крст, дечко? – упита витез и загрли Растка.
- И мач је крст – рече Растко, па пољуби свој дрвени мач, а витеза пољуби у руку.
Из књиге Драгана Лакићевића „Штап Светог Саве“
Пророчки стихови Светог Владике Николаја у извођењу о. Војислава Билбије: