Снови и пути
Нађох те где те не тражих,
Пред храмом
Од једнога зида,
Како распет између сна и пута
Жив си,
А тако даха животног жељан.
Да умро си, оживео би лако,
Но ти се жив закопа
Под зидину ову
Пред којом се клањаш
Дружбеници самоћи,
Која с лакоћом седе на упражњено место.
Ал` превари се
А прекасно схвати
Да она ту је тек као сламка
За дављеника што очи своје
За једно само виђење има,
Ка ком сте обоје окренути сада.
Чекате ме ти и самоћа,
Да од мог даха вама се да.
А мене боли
Та мисао твоја
Да између тебе и живота стојим.
Не стојим, него се померити бојим.
Аутор: причалица