Четвртак, Мај 28, 2009

Спасовдан

 

Вазнесење Господње слави црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима но да чекају обећање Св. Духа, извео је Господ своје ученике до Витаније, подигао је своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на небо. Када су ученици са Горе Елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнео на небо на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо (Дап. 1, 1-12; Мк. 16, 12-19; Лк. 24, 50-52).

Многобројне вести које говоре о вазнесењу неједнако говоре о дану и датуму вазнесења. Једне говоре о вазнесењу или одмах са васкрсењем, или за време целе Педесетнице или у педесети дан са празником Силазка Св. Духа. О вазнесењу после јављања ученицима кроз четрдесет дана говоре само Дела апостолска (Дап.) 1, 3, док ап.Лука у јеванђељу 24, 36-63 не спомиње дан вазнесења, тако да би се по овом излагању могло мислити да је вазнесење било одмах иза васкрсења.

Празник Вазнесења зове се ή α̉νάληψις του̃ κυρίου ήμω̃ν  Ίησου̃ Χριστου̃ (и аналипсис ту кириу имон Иису Христу), или само α̉νάληψις (аналипсис), затим η̉μέρα α̉νάληψεως (имера аналипсеос) (према ап. Луки 9, 51). Григорије Ниски (395) каже да се овај празник у Кападокији звао η̉ ε̉πισωζομέμη (и еписозомеми) (ваљда η̉μέρα), српски Спасово, Спасовдан, по свој прилици зато, што се у овај дан довршило дело нашег спасења и искупљења. Исто тако зову овај празник и св. Јован Златоусти и други писци. У Антиохији се ова реч додавала ка недељи која претходи Вазнесењу или које долази иза њега. У српскословенским текстовима овај празник се зове преводом грчке речи α̉νάληψις, наиме узеће, а негде се и данас отуда зове овај празник „вазам“. Овај дан се звао још и τεσσάρακοστή или четрдесети дан (5. канон никејског синода). Ова реч у овом канону означава четрдесети дан иза Пасхе, а не пост св. четрдесетнице. Латински се означава овај празник Ascensio, Ascensio Domini.

Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четрдесети дан после Васкрса, но је првобитно Педесетница, тј. Време од педесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више успомена, а успомена на вазнесење била је утопљена у Педесетницу, време од педесет дана. Зато неки ранији писци из 3. века као нпр. Тертулијан и Ориген не спомињу овај празник. Најстарије беседа на овај празник можемо наћи у време св. Јована Златоустог (+405) и Григорија Ниског, дакле крајем 4. века издељена је успомена вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Васкрса и дана Силазка Св. Духа, и постављена је на своје место у четрдесети дан иза Васкрса.


Апостолске установе (1. V, с. 20, 1) казују да се седмица иза Васкрса славила као „достојанствен празник“ и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Господњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40 дана) Вазнесење Господа, у који је Он целу економију и план искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто се посадио с десне стране моћи и сада чека, док не буду Његови непријатељи положени код ногу његових“.

Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. у Цариграду и Антиохији, тако је такође и у нашој Цркви се у овај дан носи литија. При увођењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији.

Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV –ом веку означавало као место Вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља.

Из књиге "Охридски Пролог" Светог Владике Николаја Велимировића

Народе Православни, драга браћо и сестре, Београђани, Бањалучани, Чачани и сви људи добре воље, нека нам је свима срећан и Богом благословен Празник и Слава. Живели на многаја љета, да да Бог, воља Његова да буде као што и јесте. Амин.

 

[Одговори]

Ponesto naucih...kao i uvijek kada su tvoji postovi u pitanju...najljepsi pozdrav...

Comment by grlica (05/28/2009 19:35)

[Одговори]

Hvala, učiteljice!

Comment by sanjarenja56 (05/28/2009 20:12)

[Одговори]

lep način da se nauči još nešto nikad ne manjka u tvojim postovima. Hvala.
Priajtno!**

Comment by domacica (05/28/2009 20:21)

[Одговори]

"Спасовдан се увек празнује четвртком."

Srecna slava Svim vernicima koji danas slave!

Comment by casper (05/28/2009 21:08)

[Одговори]

*грлица
Сваки поздрав и посета твоја, птичице, је увек добродошла и у радости примљена. Жива била и свако добро.**

Comment by pricalica (05/28/2009 22:14)

[Одговори]

*сањарења
Ха, ха, тако ме зове још неко, само што тај неко очекује да му нађем жену, хе, хе. Све најбоље, мила! Машем!***

Comment by pricalica (05/28/2009 22:16)

[Одговори]

*домаћица
Богу хвала за све, драга Домаћице. Свако добро и теби!***

Comment by pricalica (05/28/2009 22:17)

[Одговори]

*каспер
Да, увек четвртком. Поздрав уз жеље за свако добро, драга!**

Comment by pricalica (05/28/2009 22:19)

[Одговори]

И четвртком и увек дивно актуелна!
Хвала.

Comment by Ви (05/28/2009 23:36)

[Одговори]

Nesto novo nauceno!
Pozzic:-))

Comment by jelence (05/29/2009 07:12)

[Одговори]

*Ви
Причалица на задатку, ха, ха! Љубим и машем!**

Comment by pricalica (05/29/2009 20:54)

[Одговори]

*јеленче
Него шта! Нема одмора ни опушћања а ни распушћавања, хи, хи... Јел ово позић од позирање или поздрављање, Име? Ха, ха. Машем!****

Comment by pricalica (05/29/2009 20:56)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме