Среда, Мај 06, 2009
Зашто?
Из љубави су ми родитељи дали живот. Тако ја мислим....
Настају моје прве жиле. Тијело почиње да се обликује.
Већ имам уста... срце је почело да ми куца.
Ко још може да посумња да ја - живим!
Не схватам зашто је моја мати забринута...
Ручице и ножице су почеле да ми расту.
На рукама су изникли прстићи. Ускоро ћу њима почети да хватам. Кад изађем из утробе, додириваћу образе своје мајке...
Тек данас је мајка сазнала да ме носи у утроби...
Пресрећна сам због тога...
Једва чекам да видим лице својих родитеља...
Сад знају већ да сам девојчица.
Имам све органе, боље осећам околину.
Коса и обрве су почели да ми расту... То ме краси...
Очи, уши, нос,... Гледам, чујем, миришем...
Чујем како моји родитељи разговарају... Некако су узнемирени. Отац вели: "Кад ћеш већ једном да абортираш?"
Шта ли то значи? Можда се спремају да ми купе колијевку...
Мама, чујеш ли како ми куца срце? Оно куца и за тебе, вољена мајчице... У твојој утроби се осећам безбедно и срећно...
Мајко! Мајко! Где смо то? Шта је то? Шта то раде са мном?
Мајко, помози ми! Неко хоће да ме ишчупа из тебе... То су ножеви... Мајко!... Не дозволи да ме убију!... Боли! Боли ме!
Молим те! ... Помози!
Госпођо, изволите, обавили смо операцију... заметак је одстрањен.
(Из књиге Ориане Фалачи, „Писма нерођеном детету“)
Neko nema prava ni da se rodi....
Opet pametan izbor...poz...
Teska tema...
Pozzic.
Ovoga puta se nazalost necu u potpunosti sloziti sa tobom. Nezeljena deca cesce su izlozena raznim vidovima nasilja u porodici, zanemarivana, data u dom, ubijena odmah po rodjenju.Veliki broj te dece zavrsi na ulici,prepusten sam sebi. Da li su oni ljudska bica? Jesu. A da li je to sto zive svih tih godina zivot? Nije. Mladi ljudi bi u skolama kao predmet morali,jos u osnovnoj skoli,da imaju seksualno obrazovanje. Deci treba govoriti o kontracepciji, kontroli ranjanja, polnoj zrelosti, zastiti od polno prenosivih bolesti...Sa seksualno svesnijom mladjom generacijom smanjice se broj abortusa.Naravno, abortus i dalje treba da ostane stvar licnog izbora ili zajednicki izbora partnera, jedinih osoba koje ce se sutradan brinuti o tom detetu. Poz.
*анам
Ја сам из те перспективе нерођеног детета и узела себи за слободу да ово поставим, да будем њихов "адвокат", јер њих нико ништа не пита. Они немају права да бирају да ли се њима допада овакав свет или не, јер то неко други ради за њих.
А то би се убрзо, ако већ не, могло осветити и свима нама кад занемоћамо: да по правди некој, деца траже наше посечење. Јер крв иште крв, нажалост.
Da ,slazem se da je teska tema, narocito u ovom vidu komentarisanja.Kao argument koji bih napisao za ili protiv tog cina bio bi daleko duzi od celog tvog posta.To se raspravlja godinama i ko zna koliko ce jos.
Pozdravljam te!
*несаница
Има примера, не кажем да нема, таман посла, али ниједан није разлог за абортус. Ниједан! Јер и у породицама где је било сифилиса, рађали су се генији. Сваки човек, али баш сваки, има избор. О сексуалној револуцији радије не бих улазила у дискусију, али бих тебе као саговорницу поздравила. Хвала ти на коментару и слободи да кажеш своје мишљење.
Pogledaj spot i podeli sa prijateljima ako ti se sviđa: http://www.youtube.com/watch?v=izqPH2g58wA
Pogledaj spot i podeli sa prijateljima ako ti se sviđa: http://www.youtube.com/watch?v=izqPH2g58wA
Sve što reče ti, stoji, sve što reče nesanica, stoji. Istina je između. Nažalost, ima opravdanih razloga za abortus i oni su medicinske i psihosocijalne prirode, a ostali su neopravdani. Toliko puta sam videla dete s anomalijama koje nije poživelo ili je poživelo na žalost svih oko sebe, da neke razloge ipak uvažavam.
nikada nisam uspela da pročitam ovu knjigu do kraja.
teško mi je i da mislim o pravu da neko uništi život. čak i kad je tek začet.
Prijatno!**
Najteza odluka u zivotu svake majke je verovatno upravo ova.
Ne opravdavam, ali i ne sudim.
slazem se sa nesanicom - u potpunosti ......
*сањарења
Све има своје разлоге, па и долазак на свет деце са аномалијама. Једино уколико је живот мајке угрожен, а код куће има децу која их треба, онда може да се направи избор. Све остало је страх, сујета, егоизам, све оно од чега сви болујемо. Не морам да загледам у другог, говорим из свог угла и немам ниједног другог аргумента осим тих да оправдам убиство невиног. Са друге стране и сама медицина се учи на примерима болесних. То би, рецимо, било као укратко. Поздрав и хвала за коментар!**
*домаћица
Мислим да нема ничег горег у животу једне жене, понајпре њеном. Међутим, мислим да нас не обавештавају довољно о томе како се абортус врши, премда је био пре неко вече документарац на тв-у али у ситне сате о женама које су абортирале и лекарима који врше абортусе и било је језиво, као и филм који су пуштали у појединим школама "Неми крик", и статистички нимало о томе како живе жене после извршеног абортуса. Све оне које ја знам, кају се, а ситуација у кући и породици очајна. А где мира да буде, кад је крв проливена и рат објављен. У миру је више убијено него за време рата и то невиних! И да не набрајам. Поздрав, драга, и теби!**
*каспер
Сигурно да јесте и сигурно да њен избор зависи од много чинилаца. У праву си: није на нама ни да оправдавамо ни да судимо. Овде смо, рекла бих, само изнели неке чињенице. Хвала ти на учешћу. Поздрав!**
Сећам се да ми је ова књига допала шака негде на почетку средње и да сам море суза проплакала.
Потресно је све то, како год окренеш, без обзира да ли је дете плод љубави или случајности и да ли је живот после тога успео да се врати у нормалу или не.
Жао ми је свих који се одлучују на абортус, који год их разлог на то навео.
*Ви
Оно једино о чему највише размишљам јесте: како се то дете осећа и како бих се ја осећала да мени неко нешто тако ради. И због тога ми сузе очи. Поздрав, мила!**